„Дејли телеграф“: Најгоре лето у америчкој историји

Оно што се тренутно дешава у Америци највише подсећа на 1968. годину када су убијени Мартин Лутер Кинг и Роберт Кенеди, пише „Дејли телеграф“, наводећи да су у Америци наступила можда најгора времена.
Sputnik

У Сједињеним Државамасу у току протести и разарања и то све због масовне незапослености и економске кризе. Ако се на то дода и до сада незабележена пандемија и ограничења људских права, чега није било ни у време рата, неповерење према власти може се поредити с временом Вотергејт афере, а имајући у виду нападе на слободне медије, сва је прилика да ће 2020. ући у историју као најгора година, пише новинарка британског листа Роза Принс.

Ово није први пут да Америка западне у кризу, наводи се у тексту. Ауторка чланка подсећа на грађански рат, убиство Абрахама Линколна, Џона Кендија. Ипак, паралелу види с 1968. годином када су убијени Мартин Лутер Кинг и Роберт Кенеди и када су протести Американаца због грађанских права наишли на оштар одговор полиције.

И то је била изборна година, када су кандидати – Ричард Никсон и Кенедијев наследник Хјуберт Хамфри водили такође отровну кампању као сада Доналд Трамп и Џо Бајден.

У исто време у Вијетнаму је дневно гинуло 50 Американаца. Данас од вируса корона умире више од хиљаду људи дневно, па је тако за четири месеца од ковида 19 у Америци умрло дупло више људи него за 14 година рата.

Могуће је и да су војници 1968. године из Азије донели грип од којег је страдало око 100.000 људи, али поред осталих катаклизми у свету то је остало непримећено. Узгред, тада никакав карантин није био уведен, школе и ресторани су радили, млади су ишли на Вудсток, констатује се у тексту.

Ауторка чланка истиче да су немири данас избили после још једног убиства Афроамериканца и указује да је тајминг идеалан за атмосферу протеста – почиње трећи и четврти месец самоизолације, а „загушљиви станови током лета не дају човеку да дишу – баш као полицајац убијеном“, наводи се у чланку, уз алудирање на то како је Афроамериканац Џорџ Флојд преминуо.

Људи осећају безизлазност, многи су остали без посла, сваки десети Американац каже да није сасвим сит. Стопа незапослености је близу оној из времена Велике депресије када су људи с породицама путовали по земљи у потрази за послом.

И мада је америчка привреда сада знатно јача него 2008. године, ипак ће се дуго још опорављати после ове ситуације, конастатује ауторка „Дејли телеграфа“.

„Пандемија, незапосленост и безнадежност, протести, полицијски час, пљачке и немогућност или одсуство жеље политичке класе да предложи решења – то је комбинација неуспеха и лошег понашања. Чини се да су у Америци наступила најгора времена“, закључује Пирс.

 

 

Коментар