Ово у емисији Спутњик интервју, у разговору са Наташом Милосављевић, каже Срђа Трифковић, спољнополитички уредник часописа „Хрониклс“ који се управо вратио из САД где је данима хаос на улицама 140 градова после убиства Афроамериканца Џорџа Флојда.
Демонстранти, пљачкаши и борци против Трампа дрмају Америку
Трифковић каже да је проблем што се и у америчким, али поготово у иностраним медијима сви учесници тих збивања третирају као једна монолитна целина, што није случај:
„У већини градова где су демонстрације регуларно пријављене, на улицама су током дана 'нормални' демонстранти који сматрају да је учињена неправда у том скандалозном догађају у Минеаполису. Они извлаче закључак о институциналном расизму великог дела америчког полицијског апарата, полицајцима упућују увредљиве поруке, али и слогане, попут оног да и црни животи имају вредност“.
Све то, напомиње Трифковић, не представља кршење закона јер су такви протести предвиђени првим амандманаом америчког Устава који гарантује слободу изражавања.
„Друфи феномен, а због кога је и дошло до увођења ванредног стања, дешава се када падне мрак. Тада се појављују пљачкаши који користе гужву да би кренули у дивљачко харање са рушилачким жаром и подметнутим пожарима. Они су били мамац за полицију и ватрогасце, како би се они који харају тада оријентисали на тржне центре и бутике, каже Трифковић.
На сцени је, како додаје, и малобројна група од пар хиљада људи на тлу целе Америке који су препознати из демонстрација које су кренуле одмах после Трампове инаугурације, као израз беса што је он изабран за председника.
„Већина демонстраната су Афроамериканци, ови који оперишу ноћу су искључиво они, ту нема ни белих, ни Латиноамериканаца“, категоричан је саговорник Спутњика.
Он напомиње да су у неопходној инфраструктури присутни бели припадници организације Антифа која себе назива антифашистичком, која, међутим, има насилни и тоталитарни карактер. Спремна је, како каже, да користи противзаконита средства да би произвела одређене политичке ефекте.
Трифковић, ипак, напомиње да насилност ових демонстрација још није достигла ону каква је била 1965. у Лос Анђелесу, 1967. у Детроиту и 1968. када је убијен Мартин Лутер Кинг, али да је стање близу тога.
Политичко одлагање повратка на посао
Најновији протести у Америци дошли су на већ тешку здравствену ситуацију са пандемијом коронавируса али и економску ситуацију, а управо је економија оно на чему је највећим делом Трамп и задобио поверење гласача на претрходним изборима. На питање, има ли времена да до новембра и председничких избора поврати пољуљано поверење, Трифковић каже да постоји политички мотивисан покушај да се одгоди повратак Америке на посао.
Он сматра да америчка економија има снагу за брз повратак односно опоравак. То је, како објашњава, рецесија у облику латиничног слова В, нагли пад - нагли успон. Зато се, додаје он, стиче утисак да гувернери држава из редова Демократске странке теже да одгоде поновно отварање земље, не зато што то има медицинско оправдање, него зато што би хтели да што даље гурну датум када ће кренути загревање за повратак у нормалу.
Говорећи о употреби војске у сузбијању демонстрација, Трифковић прецизира да су пре свега у питању припадници војне полиције који су увежбани за контролисање масе и који би више били асистенција или у приправности ако устребају снагама полиције да изађу на крај са насилним и проттивзаконитим демонстрацијама.
Уколико се ова ситуација доведе под контролу, а Трамп себи не може да допусти луксуз да испадне слаб, мислим да то на дуже стазе може да се врати као бумеранг онима који га оптужују да је допринео тој ситуацији. Јер, ионима којима Трампов стил није симпатичан, или не одобравају неке његове потезе, страшно је када дође до угрожавања безбедности, личне имовине и безбедности људи на улици, или сопственом радном месту.
Саговорник Спутњика закључује да би све ово на крају могло да се покаже као погрешна стратегија оних који су се надали да ће Трампа због тога уздрмати.