Ово је за Спутњик изјавила директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић, поводом медијских "бомби" да је Предићево ремек дело чамило по подрумима пре него што је после 15 година изложено у градској скупштини.
Косовка девојка не чами у подруму
Медаковићева каже да је погодила формулација готово свих медија да се чувено дело Уроша Предића чува у подруму.
Она за Спутњик објашњава да је Музеј лако пристао да се слика изложи у Старом Двору. Простор је, каже, адекватан, а његов одабир је уједно и одговор на питање зашто се „Косовка девојка“ не излаже често очима јавности.
„Не чувамо љубоморно ова важна уметничка дела далеко од очију јавности. Грађани морају да схвате да је излагање овакве слике јако скупо. Пре свега због надзора који она мора да има. Конзерваторског, али и због саме безбедности слике, осигурања. Реч је о националном благу које треба чувати као зеницу ока“, каже Медаковићева.
Колико вреди Косовка девојка
Директорка Музеја не жели да коментарише информацију да је чувена слика Уроша Предића процењена на пола милиона евра. Верује да би, управо због безбедности слике, било најбоље да јавност овакве податке не зна.
„Све слике и друга вредна уметничка дела чувају се по прописима у депоима Музеја, а они се налазе на неколико места у Београду. Локације су, наравно, строго чувана тајна, због безбедности“, истиче Медаковићева.
Музеј града Београда коначно у својој кући
Проблем безбедност чувања и излагања уметничких дела Музеја града Београда траје колико и сам Музеј. Од 1906. година он нема своју сталну поставку, што би се очекивало од установе која има 170.000 артефаката, који су културна добра. Годину дана колико је на челу ове куће, Медаковићева чини све да би се остварио велики план, да се Музеј коначно смести на једно место, на Славију, у Бирчанинову 40б.
„И даље не могу да верујем колики су визионари били људи који су осмислили овај Музеј пре Другог светског рата. Када сам дошла у ову кућу, била сам запањена. Формирали су невероватне збирке, од неолита до данас, то је далеко комплексније од било ког музеја у земљи. У Народном је археологија и уметност, у Историјском историја, а Музеј града има све те артефакте, али и научну, просветну, културну, па чак и музичку збирку. Сви легати су у нашим депоима, од прве српске балерине до Мокрањца, Нушић, Ћосић“, истиче директорка Музеја.
На крају разговора за Спутњик она открива да су се коначно стекли сви услови и да ће у децембру извођачи радова ући у објекат на Славији.
„Уређење зграде Музеја биће највећи подухват од Титове изградње Музеја савремене уметности. Технички, технолошки и безбедносно, биће то један од најбоље опремљених музеја на свету“, истиче Јелена Медаковић.
Док зграда не буде завршена, Београђани и гости града имаће повремено прилику да у Скупштини града уживају у ремек делима нашег сликарства. Пред њима ће се ускоро појавити дела Паје Јовановића и других највећих српских сликара 19. века, а затим ће светло дана угледати и платна из века за нама.
Српску Мона Лизу, "Косовку Девојку", насталу 1919. године, по наруџбини Кола српских сестара, грађани у пратњи кустоса могу да виде до 28. јуна. Викендом од 10 до 16, док ће радним данима од 17 до 19 сати.
Српско национално благо, „Косовка девојка“ Уроша Предића, у власништву је Музеја града Београда од 1940. године, када је откупљена аквизицијом од издавачког предузећа „Полет“.