Хашим Тачи изгледа неће одустати од места главног преговарача Приштине, иако је према уставу привремених институција Косова тај посао на влади ових институција. Хоти је раније најавио да формира преговарачки тим, док је Тачи је на конференцији за новинаре одржаној у понедељак на питање ко ће водити дијалог рекао да није циљ „трка међу нама, већ да једни друге допуњујемо“.
Ово није први пут да је Тачи себи раскрчио пут до преговора, али остаје нејасно како ће учествовати у тим преговорима, ако тврди да се неће појавити у Бриселу уколико Мирослав Лајчак остане преговарача ЕУ.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да то ко ће испред Приштине водити дијалог произилази из унутрашњих односа снага.
Београд чека главног преговарача Приштине
„Дијалог може да води онај који има капацитет за то, али и моћ и власт, дакле особа која је кредибилна да преговара и касније да ако се дође до неког споразума постигнуто и имплементира“, каже Анђелковић.
Како додаје, да би косовски политичари могли са кредибилитетом да уђу у дијалог прво треба да седну и заједно постигну договор око преговарачког тима иза кога ће стајати и такозвани председник и влада.
„Једино тако имају довољну политичку снагу да могу да некога представљају и да нешто реализују. Није више главно питање да ли преговоре води председник или влада, већ ко је у стању да реализује оно што се договори. За нас је, пре свега, битно да ли уопште имају снагу да то ураде или не. Или ћемо поново губити време“, напомиње наш саговорник.
Вашингтон и Брисел да укроте Албанце
Анђелковић каже да се ништа неће постићи ако Београд уђе у дијалог са особама које бирају са ким хоће, а са ким неће да разговарају:
„Мислим да су адресе за нас пре свега Брисел и Вашингтон, јер они морају да укроте Албанце и да са њима рашчисте ствари, да Албанци не постављају више услове никоме. Јер овакво њихово понашање делује као да никаквог договора неће ни бити“.
Тачи је иначе своје намере да он буде поново главни преговарач објаснио на следећи начин: Влада ће преговарати у дијалогу, а влада одговара скупштини, док председник, на основу уставних надлежности, представља земљу.