Шта Хаг крије о Ратку Младићу

На седници седници Савета безбедности УН разматран је редовни шестомесечни извештај о раду Механизма за међународне кривичне трибунале у Хагу, на којој су представници Министарства правде Србије указали и на чињеницу да се од породице Ратка Младића крију службени извештаји о његовом здравственом стању.
Sputnik

Адвокат Горан Петронијевић изричит је у томе да хашки Механизам нема право да крије овакве ствари.

Хаг крије извештај о Младићевом здравственом стању

„Механизам мора да одобри и породици дâ увид у право стање ствари, али може и да их обавеже на чување тајне у том правцу. Дакле, они тај акт могу да прогласе поверљивим, односно, да им забране да о томе причају у јавности“, наглашава Петронијевић.

Он додаје да уколико породица и одбрана не могу да добију такав извештај, њима су практично руке везане, јер немају ни коме да се — жале.

„Од њих лека нема! Коме да их тужиш? Једино може да се притуже УН који их је и основао. Другим речима, за Трибунал нема суда, осим божјег“, додаје наш саговорник.

Он каже да је добро што је о раду овог тела почело да се расправља на правом месту, односно, у Уједињеним нацијама, јер је то једини начин да истина о томе како је то тело радило изађе на видело.

„Сама чињеница да је почело распакивање целокупног незаконитог и противправног рада Хашког Трибунала и његовог наследника — Механизма, веома је важно“, констатује Петронијевић.

Подсећања ради, помоћник министра правде Републике Србије Чедомир Бацковић, који је присуствовао седници Савета безбедности УН о раду Механизма, рекао је да је Трибунал у Хагу доживотне казне затвора изрицао супротно свом Статуту.

Добро је што се прича о Трибуналу 

Бацковић је додао и да Статут Трибунала у Хагу прописује да Претресно веће приликом одређивања затворских казни треба да има у виду општу праксу изрицања таквих казни у судовима бивше Југославије.

Он је нагласио и да Србија посебно инсистира да за њене држављане који су осуђени пред Трибуналом, важе исти услови за превремено пуштање на слободу након издржане две трећине казне затвора. Такође је подсетио и да већина молби које су држављани Србије поднели председнику ММКТ за превремено пуштање на слободу, након издржане две трећине казне први пут, прошле године није решена.

Коментар