Спутњик је питао нашег академика каква би то цена могла да дође у обзир, пошто је најпозванији да на то одговори као творац тврдње да је Косово најскупља српска реч. Бећковић нас најпре подсећа да до сада нико није ни пописао нашу материјалну имовину, а да се духовна никада не може ни пописати.
„Нисам приметио да је неко рекао колико ми тамо имамо река, у рекама риба, колико имамо шума и у шумама звери и птица. И колико блага имамо у рудама, а да не говорим о другим светињама под земљом. Него се говори само — Косово. Да им дамо Косово. А шта се све под тим подразумева, тај инвентар није нико направио.“
А на питање може ли се он уопште направити, српски песник одговара:
„Па да је бар покушао, некако би било очигледније шта они траже и чега би ми требало конкретно да се одрекнемо. Ја сам спомињао да су Мађари на Мохачу вршили ископавања и нашли кости својих ратника. Ја сам увек био уверен да смо ми копали на оним местима која је народна поезија обележила, да бисмо и ми нашли ту косовске јунаке. Није случајно да је неко назвао Косово — српско јуначко гробље.“
Свему томе би, каже Бећковић, ваљало ући у траг и предочити свету како би им било јасније шта то они траже.
„Овако је само том речју Косово то заклоњено, па се чини да је то само нека територија без светиња. И када се сада говори не дамо светиње — Косово је највећа светиња. И најскупља српска реч.
Без крви се није могла купити, без крви се не може ни продати, подсетили смо Матију на његове речи.
„И ту смо сви погинули, давно пре н'о смо се родили“, закључује за Спутњик наш велики песник.