Можда је најпознатији случај присних односа између америчких бизнисмена и нацистичке Немачке прича о Хенрију Форду, легендарном оснивачу истоимене компаније и оцу модерних ланаца производње који се данас користе у свакој фабрици. Односи између Форда и Рајха нису, међутим, били само пословни. Опште је познато да је творац чувеног бренда аутомобила био антисемита.
Нацисти су ценили сарадњу са Хенријем Фордом, па су му на 75. рођендан, 30. јула 1938, доделили Велики крст Ордена немачког орла, почасно одличје намењено истакнутим странцима за које се сматрало да су симпатизери нацизма. Радило се о највишој части коју је један странац могао да добије од Трећег рајха. Важно је, ипак, истаћи да Форд у то време није представљао своју компанију, пошто ју је предао на управљање сину.
Фордов антисемитизам потиче још из времена када је био на челу компаније. Био је познат по изјавама против Јевреја и пре него што је Хитлер дошао на власт у Немачкој. Те ставове је изражавао годинама и о њима сведоче бројне публикације. Када је у Немачкој ојачала Националсоцијалистичка немачка радничка партија, амерички бизнисмен је почео да је подржава финансијски.
Различити извори наводе да је Хитлер гајио дубоко поштовање према економском генију Хенрија Форда.
Посебно се истиче посао који је за Рајх обављала немачка подружница компаније „Форд“. Ова филијала је направила велики број камиона за потребе Вермахта. Опште је познато да су возила правили нацистички заробљеници. Велика је вероватноћа да се продукција аутомобила вршила под присилом 1940, док је филијала била у потпуности под контролом мајке-компаније у САД.
Ипак, допринос „Форда“ индустрији нацистичке Немачке није био толико велики као допринос неких других америчких корпорација, попут „Џенерал моторса“.
Истинска колаборација
Џејмс Муни, једна од значајнијих фигура у хијерархији „Џенерал моторса“, добио је Орден немачког орла августа 1938. за „предану службу“ Рајху. Нема сумње да је подружница „Џенерал моторса“ умногоме допринела изградњи нацистичке ратне машинерије.
Немачки министар наоружања Алберт Шпер признао је да блицкриг против Пољске 1939. године не би био могућ да није било технологије „Џенерал моторса“. Та технологија је побољшала перформансе немачких војних возила. Без ње не би била могућа ни тако брза инвазија на СССР.
Током рата, подружница „Џенерал Моторса“, фабрика „Опел“ у Бранденбургу, производила је камионе, резервне делове за војне авионе, мине и детонаторе за торпеда за нацистичку Немачку. Алфред Слоун, који је био на челу те компаније више од 30 година, правдао је ту чињеницу национализацијом подружница страних компанија у Немачкој с почетком Другог светског рата.
Истини за вољу, „Опел“, немачка подружница „Џенерал моторса“, у пракси никада није национализован – директори и менаџери које је поставила компанија „Џенерал моторс“ остали су на својим позицијама и за време рата.
И „Џенерал моторс“ и „Форд“ инсистирају на томе да не сносе одговорност за поступке њихових немачких подружница, које су до 1939. контролисале 70% немачког аутомобилског тржишта.
На почетку рата, њихове фабрике су брзо модификоване да одговоре потребама Вермахта и других кључних делова Хитлерове ратне машинерије.
Други значајан пример кооперације северноамеричких компанија и нациста била је сарадња између Нацистичке партије и ИБМ-а. Компанија је већ сарађивала са Немачком када је Хитлер отворио концентрациони логор Дахау, први логор на територији Немачке. Уговор је подразумевао коришћење табулатора немачке компаније „Дехомаг“, чијих је 90% припадало ИБМ-у.
У априлу 1933. немачка влада је саопштила да планира да спроведе попис, који је пре тога неколико пута одложен. Попис је био од великог значаја за нацисте јер им је послужио као механизам за идентификацију Јевреја, Рома и других етничких група које је Хитлеров режим сматрао непожељним.
Попис је одржан исте године уз помоћ табулатора које је обезбедио ИБМ, а спровела га је његова немачка подружница. Специјалисти који су се бавили истраживањем тог случаја сматрају да је попис умногоме помогао нацистима да изолују и истребе јеврејску мањину у земљи.
Мање познати случајеви
Неке америчке компаније су уложиле велика средства у немачку економију тридесетих година, што је помогло да се оружане снаге Рајха опреме новим оружјем и возилима. Друге су са нацистима сарађивале на пољу комуникације, енергије и финансија. Сарадња са Хитлеровом Немачком била је значајан елемент у успеху одређених бизнисмена и њихових компанија.
Међу мање познатим случајевима је америчка компанија ИТТ, која се бавила производњом компоненти за транспорт и авионе. Током рата, ИТТ је био власник 25% компаније „Фоке Вулф“, која је производила најбољи војни авион Луфтвафеа, кроз подружницу „К. Лоренц АГ“.
Током шездесетих година прошлог века, компанија је чак зарадила 27 милиона долара на основу компензација због штете коју је „Фоке Вулфу“ нанело савезничко бомбардовање у Другом светском рату.
Пре рата и у првим годинама рата, влада Немачке је продала посебну серију рајхмарака – тадашње немачке валуте – америчким грађанима немачког порекла. У трансакцији су учествовале америчка банка „Чејс“ и друге америчке компаније. Тај поступак банке „Чејс“ омогућио је симпатизерима нациста у Америци да купе рајхмарке доларима по сниженој цени.
Били су у могућности да нуде рајхмарке по цени нижој од реалне јер је тај новац украден од оних који су побегли пред нацистичким режимом, првенствено од Јевреја. И то није био једини случај сарадње банке „Чејс“ са Хитлеровом Немачком – она је учествовала и у другим финансијским манипулацијама од којих је Рајх профитирао.
Занимљиво је и пословање „Кока-коле“ у нацистичкој Немачкој током рата. Услед потешкоћа у снабдевању састојцима за продукцију кока-коле, менаџер немачке подружнице те америчке компаније Макс Кит направио је нови производ, који је назван фанта. Овај напитак је добро познат широм света и до дана данашњег је веома популаран.
Фанта се појавила на немачком тржишту усред рата, 1941. године. Кит се трудио да у ратним годинама обезбеди неометан рад компаније „Кока-кола“ у Немачкој. Последица тога је да је компанија остварила огромну зараду, а кад је рат завршен, почела је да продаје своје освежавајуће безалкохолно пиће америчким војницима стационираним у Европи.
Историја сарадње бизнисмена и компанија из Сједињених Америчких Држава са Хитлеровом Немачком је посебно срамотна јер су неке од њих директно или индиректно криве за помагање Рајху, који је напао многе земље Старог континента.
Поред тога, по завршетку рата, америчке власти су се својски трудиле да запосле некадашње нацисте: регрутовале су научнике из пораженог Трећег рајха како би радили у њихову корист. Овај програм регрутације нацистичких научника назван је „Операција Спајалица“.
Подсетимо, свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.