Утицајна правница један је од 15 најбољих иностраних адвоката у Америци, носилац три мастера права с највишим почастима.
Истина се чује у Америци: Сваки члан црногорског закона је споран
Читајући контраверзни закон, приметила је бројне недостатке, непрецизности и контрадикције, а пре свега чињеницу да спорни документ нема готово нити један члан који се не коси или са другим законима или са Уставом Црне Горе.
„То није нешто што је подложно интерпретацијама. Закон у европско-континенталном правном систему какав је Црна Гора је писан црно на бело. Ту нема сивих зона, као овде у САД, где се закони обликују кроз судске пресуде", каже.
„Званичници Владе Црне Горе воле да истакну, па и да се похвале како ће они да дозволе верским заједницама да наставе да у религијске сврхе користе објекте и земљиште које сматрају државном својином. То не може тако да функционише, јер се коси са Уставом Црне Горе, која је секуларна држава. Државна имовина једноставно не може да се користи у верске сврхе“, истиче Тодоровићева.
Закон није одобрила Венецијанска комисија
Она такође истиче да се сусрела са ситуацијама где је ова тема предочена утицајним круговима бранше у свету. Нажалост, најчешћа реакција професионалаца је да ту нема недоумица, јер су они под утиском да је Закон о слободи вероисповести одобрен од стране Венецијанске комисије.
„То је прва ствар која заиста треба и мора да се нагласи. Упркос слици коју многи стварају у медијима, овај Закон није одобрен од стране Венецијанске комисије. Закон није положио њихов испит. Комисија је похвалила званичнике Црне Горе за труд, али су истакли, цитирам, велики број садржајних проблема у овом Закону. Пазите, њихов Извештај је дуг 22 стране. Нису потребне 22 стране да се каже да је неки закон без проблема“ каже Тодоровићева.
Два најспорнија члана на Јутјубу
Своју децидну анализу два члана који су најспорнији објавила је на Јутјубу, како би то видео народ, али да би и њене колеге које бране права грађана у Црној Гори могле да користе њену стручну помоћ.
Каже да сама чињеница да њена обрада само два члана овог Закона траје преко 40 минута све говори. А сматра да је остала и недоречена.
„Помиње се захтев који ће се подносити катастру да се изврши упис верских објеката као државне својине. Међутим, не спомиње се које је правно значење тог захтева и какву правну тежину он поседује. Без такве спецификације, овај захтев је само један самослужећи јавни документ издат од стране државе како би држави омогућио да без доказа, ретроактивно и противуставно, присвоји ове објекте и земљиште. Јако погодно, признаћете“, каже ова тридесетогодишња правница.
Правна, а не политичка анализа
Одговарајући на питање да ли је размишљала да своју видео анализу Закона пошаље Адвокатској комори и Влади Црне Горе, каже да јој циљ није да лобира, већ да онима који немају правно образовање објасни мањкавости овог Закона, како би они који ходају у литијаматачно знали о чему се ради, али и да би они који се буне због мирних протеста грађана знали о чему је реч.
„Видео је урађен из објективног угла, без икаквих политичких конотација и искључиво из правне перспективе. Циљ је да се дође до верзије Закона која заиста штити права свих грађана и верских заједница Црне Горе. То би требало да буде свачији приоритет,“ истиче правница иза које стоје и тумачења неких закона Србије, а чији ће се предлози измена два државна закона ускоро наћи на гласању пред Скупштином Луизијане.
Брани интересе Срба у САД
Тодоровићева је члан Управног одбора Српско-америчке адвокатске коморе и Српско-америчке конференције лидерства, организације која је изузетно активна у очувању интереса Срба у САД.
"Ово што се дешава на црногорским улицама је јако охрабрујуће. Јасно је да народ полако схвата свој положај у политичком систему као и важност тог положаја. Драго ми је да имамо прилику да видимо да се људи боре за оно у шта верују. Пре свега, да верују у своју борбу за право да верују. И хвала им што су нам то показали. Сигурно да демократија, као уређење једне државе, има своје предности и мане, али ја верујем у снагу народа. Ово је један од примера где та снага долази до изражаја, нарочито јер се ставља у корист добра“.
Илијана Тодоровић је завршила право у Бањалуци, на Америчком Универзитету. Истовремено је играла кошарку за репрезентацију БиХ, па је у Америку одвео спорт, а не звање дипломираног правника компаративног и међународног права и просек 9,98.
Специјализацију из англосаксонског права завршила је у Сент Луису, из међународних правних студија у Њу Орелансу, а у том граду положила је и трећи мастер - из европског континенталног права.
Има и положена три правосудна испита, па се адвокатуром бавила у Њујорку и Вашингтону, а тренутно је, после две године рада као правни саветник за Владу Луизијане, запослена у једној еминентној адвокатској канцеларији у Њу Орлеансу.