До почетка летова није остало много времена. У којој фази је сада развој брода, колико дуго ће трајати његова тестирања лета, да ли ће у њему бити места за композите и о томе да „Орао“ не тоне, говорио је за РИА Новости главни конструктор за развој транспортног возила нове генерације Игор Хамиц.
— Пре неколико дана сте постављени за главног конструктора новог свемирског брода. У каквом стању се сада налази брод „Орао“?
Тренутно се завршава израда радне конструкторске документације, док је истовремено у току израда и испитивање појединих елемената корпуса, уређаја и компоненти брода. На пример, недавно смо тестирали нови уређај за спуштање уз помоћ конопца. Наравно, темпо рада треба што више убрзати. Имамо задатак да 2023. године овај брод лансирамо са космодрома Восточни у беспилотном режиму, а 2025. године већ са астронаутима на броду. У исто време, нико није укинуо производни циклус, морамо да спроведемо комплетно експериментално тестирање производа. Без тога, наравно, неће бити говора о било каквом лансирању. Не може се ризиковати људским животима.
— Да и ће први брод бити опремљен свим системима серијског брода или ће то бити макета?
Претпостављамо да ће током првом лансирања „Орао“ бити опремљен редовним системима. Штавише, моје колеге и ја разматрамо могућност уградње додатне истраживачке опреме. Ово ће значајно проширити експерименталну базу података за моделирање повратка свемирског брода након лунарних мисија.
— Какав корпус ће имати „Орао“, од алуминијума или композита? Ако буде од композита, где ће се производити, јер фабричко одељење изграђено у Немачкој сада не може испоручивати корпусе у Русију због санкција?
Не бих дубоко залазио у тему о добављачима, јер је то прилично болна тема, и то не само за свемирску индустрију. Могу само рећи да ће каросерија моторног дела бити израђена од композитних материјала. Корпус дела где ће боравити астронаути свемирског брода ће бити израђен од метала.
— Лансирање свемирског брода и на орбиту и на Месец је планирано са космодрома Восточни. На који начин ће корпус брода бити превезен на космодром? У које вагоне или авионе он може да стане?
Делови брода ће се транспортовати до места његово лансирања, то јест на космодром Восточни, одвојено, а затим ће се стручњаци бавити њиховим састављањем. У погледу испоруке постоје различите могућности: железницом у контејнерима, и транспортним авионима Антонов Ан-124. Последња опција омогућава бржу испоруку робе, а железницом треба више времена. Ми ћемо изабрати неку опцију у зависности од околности.
— У ком степену је завршено прилагођавање „Орла“ за ракету тешке класе „Ангара“ и њено прилагођавање свемирском броду?
У току је рад на повезивању брода са ракетом коју сте споменули. Нацрт пројекта за стварање свемирског комплекса „Ангара“-перспективни транспортни брод „Орао“, у оквиру ког су у току радови на интеграцији ракете-носача са бродом, требало би да буде завршен у првој половини 2021. године.
— Да ли планирате да покренете „Орла“ на „Ангари“ како би тестирали систем за спашавање у хитним случајевима?
Обавезно. Без тога потпуно пуштање у погон брода не долази у обзир.
— Орбитална рута се протеже преко Тихог океана. Како се решава питање потраге и спасавања посаде „Орла“ у случају њиховог спуштања на воду? Колико дуго и на каквом таласању океана брод може одржати позитиван узгон?
У случају слетања на воду, посада мора причекати екипу за потрагу и спашавање, за шта ће средства за комуникацију и борбени комплекс апарата који се враћа омогућити радио комуникацију у року од 48 сати. Рад на стварању комплекса за потрагу и спашавање астронаута биће обављен у оквиру поменутог нацрта пројекта.
— „Орао“ је намењен за летове до Месеца. Али за слетање на површину Месеца потребан је модул за полетање и слетање. Да ли планирате такав апарат?
За слетање човека на месечеву површину планирано је да се користи веза брода и месечевог модула за полетање и слетање на орбити вештачког сателита Месеца. Тренутно су у току систематска истраживања како би се конструисао такав модул.
— Какав је сада план за тестирање лета „Орла“? Колико ће пута брод бити пуштен у погон да би се завршила тестирања свих система?
За тестирање је планирана производња низа макета перспективног транспортног брода и његових компоненти. Према програму су планирана три лансирања у Земљиној орбити.
— Постоји ли неки програм за летове након завршетка тестирања (говоримо о редовним летовима на МСС или другу станицу, летовима на Месец)?
У складу са техничким задатком, перспективни транспортни брод се развија за летове на орбиту око Земље и на орбиту Месеца. Лет на орбиту око Земље ће се изводити на „Ангари“. За летове до Месечеве орбите развија се супертешка ракета. Програм лета на лунарну орбиту биће предвиђен устаљеном процедуром Федералног свемирског програма након 2025. године. Наши стручњаци и специјалисти компаније „Роскомос“ већ изводе радове на формирању програма.
— Да ли ће „Орао“ бити прилагођен за ракету „Сојуз 5“, на којој је планирано да буде лансиран још прошле године?
Технички је ово питање разрађено, али коначна одлука о лансирању перспективног транспортног брода у свемир поверена је „Ангари“. „Сојуз 5“ је комерцијални носач за покретање различитих врста корисног терета. Али не и бродове којима се управља.
— Да ли су изабрана конкретна редовна места за слетање „Орла“?
Извршена је прелиминарна анализа и одређено је неколико места за слетање брода јужно од ширине од 51,6 степени на територији Русије. Формирани су почетни подаци према захтевима за ова места. Одабир одређених подручја за слетање апарата који се враћа, перспективног транспортног брода, биће спроведен у склопу одговарајућих истраживачко-конструкторских радова. Надам се да ће почети средином ове године.
— Колико људи ће бити део посаде „Орла“ током лета на МСС и Месец?
Редовно особље посаде брода „Орао“ чине 4 човека. У исто време, у делу за особље могуће је додатно монтирати још два седишта типа „Казбек“, која се користе у бродовима из серије „Сојуз“, како би се са станице вратила посада од шест особа. Односно, у зависности од задатака које имамо пред собом, имамо простора за маневрисање без без икаквих озбиљних преправки.
— Колико је максимално трајање лета „Орла“ на МСС и на лунарну орбиту?
Према нашим прорачунима „Орао“ може бити у орбиталној станици близу Земље највише годину дана, а у случају лета на Месец и узимајући у обзир спајање са лунарном орбитално станицом, може бити до 180 дана.
— Каква заштита од зрачења се очекује на „Орлу“ током лета на Месец и на лунарну орбиту?
Све то је обезбеђено конструкцијом корпуса стамбеног простора брода и топлотном заштитом апарата који се враћа. Поред тога, за заштиту посаде од зрачења користе се и елементи уређаја и агрегатне композиције система на броду.
— Да ли сте утврдили схему слетања: падобран плус мотори са меким приземљивањем или носачи који се извлаче?
Апарат којим се враћа „Орао“ опремљен је падобраном за слетање. У овом случају ће се обезбедити меки додир Земљине површине уз помоћ уређаја за слетање који се састоји од четири носача.
— Да ли једна особа може управљати „Орлом“?
Приликом развоја брода првобитно је постављен концепт управљања једне особе из посаде. Али у исто време, могуће је управљати бродом и са места другог пилота, које се налази поред командантског.