Координатор Кризног штаба за борбу против корона вируса у Краљеву сматра да не треба очекивати враћање на све оне мере које су довеле до тога да у једном тренутку у Србији буде свега 18 новооболелих за 24 сата, али да је осим придржавања већ постојећих препорука, за сузбијање броја обелелих могуће предузети још неке мере. Број оболелих је данас опет порастао и то за 254 нова случаја, утростручен је број оболелих на респираторима којих је својевремено било око 10, а смртност износи око два одсто.
Ризична окупљања у ноћним клубовима
„Сви докази говоре у прилог томе да до заражавања највише долази у затвореним просторима и на великим скуповима. Постоји ризик и на отвореном, али је он у овим временским условима практично минималан“, каже Чеканац за Спутњик.
Он прецизира да под ризичним скуповима у затвореним просторима подразумева, пре свега, оне у угоститељским објектима - прославе рођендана, крштења, матурске вечери, венчања, велике скупове где постоји ризичан начин понашања какво је љубљење, грљење. Такође су ту и ноћни клубови где је, уз већу дозу алкохола, понашање младих опуштено.
Некадашњи начелник Института за епидемиологију ВМА, који је, иако у пензији, своју стручност ставио на услугу Кризном штабу у Краљеву, каже да је управо такво ризично понашање разлог погоршања ситуације и у том граду који је чак 26 дана био без оболелих, да би потом са попуштањем мера растао пре свега код млађе популације.
Међу оболелима све више младих
Међу зараженима у Краљеву 80 одсто чине они старости од 20 до 40 година, напомиње наш саговорник који нема дилему на питање може ли једна од мера која долази у обзир у оваквој ситуацији да буде неко ограничавање радног времена кафића и ноћних клубова.
„Да. Апсолутно. То су затворени простори, нико више и не поштује препоруке, долази топло време, пуштају се климе, довољно је само да један кине“, сликовит је овај епидемиолог.
Он сматра да и у фирмама са доста запослених, као и у трговинама, треба носити заштитне маске и држати растојање, за шта препоруке постоје.
Додаје, међутим, да би, тамо где је то могуће, једна од мера могла да буде да се послодавци, а то су већ предузимали, поново одлуче за рад од куће, поготово што се у већим градовима у јавном превозу у потпуности не поштује обавеза ношења маски и прописана дистанца између путника.
Епидемиолог подсећа да су неки послодавци и после укидања ванредног стања задржали такав режим рада од куће избегавајући ризик да посао трпи због евентуалне болести запослених, уједно смањујући трошкове пословања.
„Таква одлука је на послодавцу и његовој процени и нормално је да би била од користи где је то могуће“, каже Чеканац.
И студентски домови неуралгична тачка
Он указује да су студентски домови, такође, неуралгична тачка, истичући да има доста заражених студената који ће се после јулског испитног рока вратити у своја родна места. Доста њих има вирус, а нема симптоме, или су у фази инкубације и они, како истиче, представљају извор заразе.
Чеканац напомиње да је у овој ситуацији повећања броја оболелих добра околност што је последњих дана порасла температура и УВ зрачење.
„Искрено се надам да ће за десетак дана до две недеље ипак доћи до смањивања броја заражених уколико потрају овакве временске прилике, без обзира на то што је неспорно, као и у другим земљама на северној хемисфери где је наступило лепо време, да вирус циркулише“, истиче Чеканац.
Саговорник Спутњика ипак закључује:
„Сви треба да се понашамо као да смо потенцијално заражени, без обзира што немамо симптоме, и да посматрамо ситуацију тако као да су сви око нас потенцијални преносиоци. То је најбоља стратегија“.
Истичући на крају разговора за Спутњик да је видно да најстарија популација наших грађана изузетно савесно поштује све препоруке, што је и разумљиво јер њима и прети највећа опасност, он је млађим генерацијама поручио да схвате да неодговорним понашањем угрожавају не само своје, него и здравље својих најближих.