Молекуларни биолог, београдски студент Немања Деспот Марјановић, сада је докторанд "Броад института" у Бостону. Овај институт заједнички су основали Универзитет Харвард и престижни Масачусетс Институт Технологије, како би уз помоћ модерне технологије медицина добила одговоре на најважнија питања.
Наш саговорник учествује у великом пројекту “Атлас људских ћелија”, чији је циљ стварање мапе свих ћелија у људском организму, која би била база за разумевање нашег здравља, односно за дијагностику и лечење разних болести, а пре свега карцинома.
Ужа специјалност овог тридесеттрогодишњег научника су плућа, па смо га прво питали може ли његово истраживање помоћи у борби против КОВИД-а 19.
Апсолутно. Ја се бавим секвенционирањем појединачних ћелија, покушавам да разумем идентитет сваке ћелије, њену фукционалност. Ако то знамо, онда ћемо знати и шта се дешава са том ћелијом кад дође до болести. Ако знамо које протеине има одређена ћелија, знамо и шта она може да ради, а имамо и прилику да нешто мењамо у њој. Ово је јако важно за корону, јер да би ушао у ћелију, вирус мора да отвори врата и користи одређене протеине на њој као кључ. Вирус иде и тражи браву у коју кључ улази. Уђе, размножава се, убије ћелију и створи нам велике проблеме. Ми сада можемо да видимо које су браве на ћелијама које КОВИД 19 може да откључа. Дакле, наше истраживање је помогло да схватимо патогенезу овог вируса.
Можете ли нам објаснити како то вирус ради када уђе у наш организам, како се понаша?
Кад вирус пронађе браву, почне да се размножава у ћелији и напада друге. Оно што је интересантно код КОВИД-а 19 и зашто је толико проблематичан, кад су ћелије стресиране, оне стављају ту браву на своју површину, то је део наше одбране, али вирус је нашао начин да је искористи ту нашу одбрану.
Иако га третирају као респираторни вирус, стручњаци кажу да КОВИД 19 може да уђе и у ћелије ока, нервног система и желуца, шта је заједничко ћелијама тих органа?
Пошто знамо које браве вирус тражи, могли смо да знамо и које ћелије тражи. Највећи број ћелија са тим бравама је у плућима, ту вирусу најлакше дође. Да уђе у нервни систем или у стомак потребно је да прође много више одређених механизама наше одбране. Међутим, схватили смо да браве као на ћелијама плућа постоје и на одређеним ћелијама у стомаку, постоје у бубрезима, али и у мозгу. Ми смо то видели са наше стране, нисмо радили клиничке експерименте, али су нам колеге са клинике рекле да поједини пацијенти са короном имају мање епи нападе, схватили смо да видимо праву ствар, јер КОВИД 19 може да уђе у одређене нервне ћелије и да ствара епилепитчне нападе. Код појединих се јавља дијареја, а неки пацијенти имају проблем са бубрезима. Проблем је што је брава овог вируса постављена у различитим ткивима, а брава се активира кад је ћелија стресирана. Вирус користи наш одбрамбени механизам да би нас насамарио.
Да ли грешимо ако кажемо да се од свих вируса ЦОВИД-19 најбрже шири, јасно је да се шири много брже од обичног грипа? Зашто се то дешава?
Постоје вируси који се много брзо шире, али они нису еволутивно добри сами за себе. Ако се брзо шире и убијају домаћине, они нестану. Ковид је нашао "свит спот", прави баланс, брзо се шири, али не убија домаћина и тако себи продужава век. Други проблем је што може ући у организам и дуго остати притајен, док не дође до прве температуре и других симптома. Управо то што је тако латентан по недељу дана, даје му могућност да се доста умножи и направи много веће проблеме од осталих вируса. На огромну количину вируса долази одговор имуног система који буде прејак и то је проблем. Људи заправо често умиру од прејаког одговора имуног система, рецимо у плућима. Тада наш имуни систем убија и наше ћелије.
Може ли ваше истраживање допринети бржем проналаску вакцине против корона вируса? На томе се највише ради у Кини и Русији, шта се по питању вакцине дешава у САД?
У Америци је у различитим степенима клиничких испитивања око 50 вакцина, а три предњаче, већ су завршиле прву фазу и показале позитиван одговор. Испитвање се ради у три фазе и траје до 18 месеци. Влада је одлучила да убрза те фазе и одмах крене са производњом. Америчка влада је одлучила да се на неки начин коцка, јер ако се покаже да ради, желе да је имају спремну. Овде постоји нада да би у септембру или октобру могла да буде трећа фаза клиничких испитивања, тада би се вакцина одмах давала есенцијалним радницима, пре свега лекарима и сестрама, онима који су морали да раде и током епидемије, заправо би истовремено урадили тестирање на људима.
Да ли се можда истовремено ради на проналаску лека који би ублажио тегобе које вирус изазива? Да ли су Американци на трагу таквих лекова, да ли се на томе ради?
Ради се и на томе, али је доста теже. Већ је одобрен антивиротик Ремедезивир. Направљен за еболу, али није био довољно ефикасан, али прошао је све клиничке студије и није токсичан. Америчке фармацеутске куће су узеле све антивирусне лекове који су одобрени и урадили су експерименте да виде да ли би неки могао да помогне. Овај лек је смањио трајање болести са 15 на 11 дана. То је велика ствар, када сте на интензивној нези, сваки дан мање тамо, значи више шансе за живот. Компанија која га производи, донирала је лек америчком народу, људима којима треба.
У Новом Пазару, Београду и Крагујевцу ситуација је веома озбиљна, сви су се опустили од укидања ванредногстања, какве су мере код вас у САД?
Проблем Америке је у томе што свака савезна држава има своја правила. Овде у Масачусетсу добро се сналазе са кризом, живим у граду болница, овде живи медицинска елита, а људи су овоме пришли јако озбиљно. Постоје четири фазе отварања, сад смо у другој, а свака траје три или четири недеље. У првој су отворене банке и кофи шопови, али само да купите кафу, нема седења. Прати се да ли долази до пораста оболелих, оних којима треба интензивна нега, број умрлих. Ако бројеви скачу, фаза се стопира. У трећу би требало да уђемо у јулу, а план је да се четврта, дакле отварање клубова и кафића деси тек кад дође вакцина. То су конзервативне мере, али број оболелих драстично пада. Друга важна ствар је да су маске обавезне у затвореном простору и сви их носе.
Да ли је могуће изаћи из пандемије, вирус се вратио у Кину, да ли ћемо се икада вратити нормалном животу, да ли је могуће победити КОВИД 19?
Наука је јако спора, за њу се не даје велики новац, даје се за друге ствари. Зато нам је потребно време да би смо направили терапије. Али сада се све ради у рекордном року. Убеђен да ћемо победити КОВИД 19, али је питање колико времена треба. Ако вакцина на којој се овде ради буде ефикасна, потребно је време да се произведе за све. Ако трећа фаза испитивања да резултате, следећу зиму дочекујемо много спремнији, а следећег пролећа враћамо се у нормалност. С друге стране не знамо колико брзо и да ли ће вирус мутирати. У неким случајевима напада и имуне ћелије, то значи да можда може ући у крв, направити сепсу, онда смо у гадном проблему.
Вратимо се на крају вашем пројекту, стварању “Атласа људских ћелија”, колико ће се још дуго радити да се дође до нових начина лечења рака?
Планирано је да пројекат буде комплетиран за 10 година. Да ћемо тада имати целу мапу људког организма. Методе проналажења идентитета ћелија применио сам да би резумео како канцер у плућима почиње и како се понаша када применимо одређене хемиотерапије. Открили смо да постоји тип ћелије који ствара резистентност на ту терапију. Сада покушавамо да нађемо механизме те одбране да би нашли бољу терапију. Тешко је одговорити када ћемо до тога доћи. Прво радимо на мишевима, то је спор процес. Надам се да ћемо до тога доћи за неколико година.
Имате ли неки савет за грађане Србије, како да се штите од коронавируса?
Овако сам својим родитељима који живе у Србији објаснио; ако идемо улицом и видимо змију, отићи ћемо на другу страну, иако знамо да нису све змије отровне и да нас можда неће ни напасти. У овом тренутку не знамо ко може имати веће, а ко мање последице. Зато људи треба да носе маске и поштују дистанцу, да избегавају затворене просторе у којима је пуно људи, јер виру је и даље ту. Истовремно, јако је важно јачати имуни систем, ако је добар, раније ће детектовати корону, спречити латентну фазу и веће последице. Дакле, спавање је јако битно, избегавајте стресне ситуације, ово није фраза, узимајте витамин Ц, Д, цинк, али и лук и сланину.
Емисију "Спутњик интервју" у којој је гостовао Немања Деспот Марјановић можете послушати овде.