Последња порука Момира Булатовића: Нема предаје ни Боговима!

Сваки текст слао је у року, на време, увек на врућу, актуелну тему. Сваке седмице, без паузе. На тачном броју карактера. Као млади новинар који се амбициозно професионалним односом намеће уредницима. А био је човек који је одавно остварио све своје снове и амбиције.
Sputnik

На данашњи дан, пре једне године, пресекла ме је порука на мобилном телефону – умро је Момир!

Тог врелог 30. јуна 2019. године, у родном селу Раће у Кучима, док се одмарао од физичких послова око куће, стало је срце Момиру Булатовићу, бившем председнику Црне Горе и председнику владе Савезне Републике Југославије.

Две последње године свог живота, писао је колумне за Спутњик и тих 97 текстова које смо објавили на нашем сајту, сабрано је сада у новој књизи “Нема предаје ни Боговима”, у издању “Вукотић медија”.

Благ, насмејан, духовит, језгровит – како нам је лако и са анегдотским примерима из свакодневног живота, за кафанским столом објашњавао најзамршеније светске економско-политичке игре - тако је и писао.

Пад берзе на Волстриту, компликоване финансијске дијаграме, кинеске одговоре силицијумској долини високотехнолошким чиповима, успевао је једноставно и логично да разбистри свима – и сељаку и академику –  питким примерима са пијаце или сећањима његових предака.

Последња порука Момира Булатовића: Нема предаје ни Боговима!

Глобалне ратове великих сила, заблуде Европске уније, крвава НАТО беспућа, тектонске процесе који заувек мењају свет, Момир је разумевао кристално јасно, као хладни профи велемајстор пред шаховском таблом, али и људски, топло и субјективно, са великим осмехом причајући о Русији.

Образован и информисан, читајући непрекидно светске медије, анализе и истраживања, свакодневно је пратио све титраје и померања на свим меридијанима. Али се није разметао знањем и стручним изразима да би фасцинирао саговорника или читаоца, већ је једноставним решењима, благим повлачењем кончића, ослобађао и најзапетљаније чворове наше епохе.

О којој год теми да је писао, у речима и мислима се осећао темељни, искрени, ненаметљиви, а не прорачунати, вулгарни и политикантски патриотизам.

Прецизно и визионарски, наговештавао је у својим текстовима и оно што се данас дешава у Црној Гори, бранећи целим бићем светиње Српске православне цркве и интересе српског народа, страствено, али без једа и отровних, неумесних речи према неистомишљеницима.

Неодустајно, без узмицања и померања међа, без дефетизма и калкулација, са оптимизмом и убојитом аргументацијом бранио је истину да је Косово саставни део Србије.

Увек је своје текстове слао на време, па и тај последњи “Сјетите се бар једног успјеха ЕУ” који смо на Спутњику објавили 27. јуна 2019. Три дана, пошто нас је напустио наш сарадник, а пре свега пријатељ Момир Булатовић.

Књига “Нема предаје ни Боговима” изашла је по идеји и вољи његове супруге Наде и ћерке Нине Булатовић.

Прочитајте још:

Коментар