Нашег познатог стручњака за стрна жита, Малешевића, трећег дана жетве смо затекли у селу Арадац код Зрењанина док је обилазио парцеле под пшеницом којима ова година није била наклоњена.
Род мањи од планираног
Јака суша током јесени, година без падавина од јануара све до маја, а потом учестале кише са олујама које су довеле до великог полегања усева су учиниле да ће род на посејаних 570.000 хектара износити око 2,4 милиона тона.
„Према томе, ово је крајње неповољна година за производњу пшенице и сви чекамо да се жетва што пре оконча, јер сада свака следећа киша сигурно доводи до нових губитака и до погоршања квалитета", каже саговорник Спутњика.
Иако ће и овај умањени род бити довољан да подмири наше годишње потребе за хлебним житом од око 1,8 милиона тона, а остатак отићи у извоз, временске неприлике нису једини проблем са којим су суочени ратари.
„Ја одајем признање пољопривредницима да су они ипак успевали да примене агротехничке мере, али то им се, на жалост, неће исплатити јер је понуђена цена сада на почетку веома ниска и не покрива ни половину трошкова које су имали“, констатовао је Малешевић.
Ниска цена ће морати да буде коригована
Та понуђена цена је 15-16 динара по килограму пшенице, што је сматра он неодрживо јер би једина реална цена била макар 20 динара. Па ни она, како напомиње, не може да покрије све трошкове ако принос није изнад пет тона по хектару. Зато саговорник Спутњика верује да ће цена касније бити коригована, тим пре што су временске неприлике утицале на род пшенице у свету, а поготово у Европској унији, где је неће бити довољно. И у нашем комшилуку, Румунији и Мађараској, суша је била још израженија него код нас, тако да ће пшеница бити на много већој цени крајем године, сматра наш саговорник.
То ће, међутим, бити од користи онима који ће финансијски бити у стању да сачекају бољу цену. Недостатак средстава је, пак, разлог што ратари примењују тек један део агротехничких мера. Због тога минерална исхрана најчешће није добро избалансирана, како би поред азота и фосфор и калијум благовремено били унети у земљу током јесени, пре сетве. Касније то, како каже наш саговорник, нема пуни ефекат.
Разлог за неблаговремену примену мера види и у застарелој механизацији којом располажу поготово мали произвођачи.
Малешевић, уз то, напомиње да би у случају примене одговарајућих агротехничких мера ратари мање морали да гледају пут неба, не ослањајући се само на његову милост.
„Нека побољшања би могла да се ураде. То је да се испоштују основне технолошке мере. Благовремена и квалитетнија сетва може да обезбеди боље укорењавање биљака и мању зависност од распореда падавина. Оптимална употреба минералних ђубрива, такође, побољшава хранидбени биланс и мању потрошњу воде у току вегетације, тако да и то утиче на стабилнији развој и мању зависност од агроеколошких услова. Благовремена превенција болести – све то може да допринесе да биљке лакше поднесу стресне услове, осим високих температура“, прецизира овај стручњак, који је пре одласка у пензију био на челу Института за ратарство и повртарство.
Потребно и разумевање државе
Ипак ни те мере нису свемогуће. Он напомиње да пшеница као култура не подноси високе температуре, јер, како објашњава, са онима већим од 30 степени она јако убрзава ток вегетације и у том случају не може да формира потенцијал за добар принос.
Саговорник Спутњика зато сматра да би држава морала да покаже већи интерес за пољопривреднике и за примарну производњу, да им помогне са неким подстицајима.
То је илустровао великом потрошњом горива у пољопривреди. Наши пољопривредници плаћају пуну цену горива, као и сваки возач аутомобила, а на хектар земље се потроши од 80 до 100 литара, што је велико оптерећење, каже Малешевић.