Међу потезима које је држава повукла суочавајући се са последицама пандемије коронавируса по привреду и становништво био је и онај који је требало да спречи отпуштања запослених у ситуацији када је било евидентно да ће доћи до пада привредне активности. Према подацима ПИО фонда, за два месеца, од почетка епидемије до средине маја, у Србији је без посла остало око 15.000 људи.
Мера државе која је требало да предупреди отказе, а подразумевала је помоћ фирмама у виду три месечна минималца запосленима под условом да не отпусте више од 10 одсто људи, истиче 30. септембра.
Нова отпуштања и пораст незапослености од октобра
Директор сектора за аналитику и услуге Привредне коморе Србије, Бојан Станић напомиње да је, према подацима Министарства финансија, такву помоћ државе примало милион и педесет хиљада запослених. То је близу половине званично евидентираних, с обзиром на то да је укупна регистрована запосленост 2,2 милиона. За ту врсту помоћи пријавило се, како је прецизирао, око 235.000 привредних субјеката, рачунајући и предузетнике.
„Оно што је свакако битно је да је обавеза оних који су конкурисали за помоћ да до 30. септембра, не смеју да отпусте више од 10 одсто запослених. У супротном би морали да враћају средства уколико премаше ту цифру. То јесте одређена подршка тржишту рада да не дође до турбуленција“, напомиње саговорник Спутњика.
А да ли су те турбуленције од октобра реалне? Станић указује на битну чињеницу да привредна активност у Србији зависи од дешавања у земљама које су наши главни спољнотрговински партнери, а то су, пре свега, чланице еврозоне чији је привредни опоравак спор. То, како напомиње, може да се рефлектује на привреду Србије у трећем кварталу па и да дође до одређеног пораста незапослености.
Према анализама међународних финансијских институција тај раст незапослености, како истиче аналитичар ПКС, ипак не би требало да буде значајан.
„Постоји могућност да са 10 процената, колико је сада званична стопа незапослености, она буде повећана на 12 или 13 процената. Свакако, није реч о значајном повећању и враћању у оне оквире као што је било пре пет-шест година када је незапосленост била и преко 20 одсто“, каже саговорник Спутњика.
Шта ако се криза прелије у 2021.
Он, међутим, указује на то да је услов да број неазпослених не буде већи од 13 одсто, да не дође до преливања кризе у 2021. годину. По речима стручњака ПКС, све пројекције унутар земље, али и оне споља, рачунају на то да ће следеће године Србија, али и већина земаља забележити раст привреде који ће бити довољан да покрије овогодишње губитке.
„Уколико би тај сценарио био реализован онда је то главна ствар која неће довести до већег пораста незапослености. Ако би, пак, дошло до појаве другог таласа пандемије и ако би се то негативно одразило на привредну активност, онда би се повећање незапослености могло проширити и на први квартал 2021. године“, објашњава Станић.
Он сматра да ако до другог таласа и дође, на све мере које су донете одмах након појаве пандемије не можемо рачунати због великог пада привредне активности који бележе сви. Неких би, ипак, могло да буде.
„Оно што је свакако битно је, с обзиром на то да се ситуација са пандемијом благо погоршава, да постоји вероватноћа да ће по формирању нове владе, она опет изаћи са одређеним мерама подршке које би можда укључивале и додатну подршку одржавању запослености“, каже аналитичар ПКС. То би, мишљења је он, помогло да буде остварен пројектован пораст незапослености од 12-13 одсто.
Нове мере, али селективне
На питање можемо ли очекивати талас отпуштања после 30. септембра, саветник у Градском синдикату „Независност“, Зоран Ристић каже да је то реалност и, такође, нада се новим мерама, овога пута селективнијим.
„Имајући у виду тренутну ситуацију са Ковидом 19, претпостављам да ће влада размотрити неке нове мере и да ће наставити са пружањем подршке за оне секторе којима је то заиста неопходно. Први круг мера је, практично, неселективно обухватио све оне који се налазе на тржишту, а показало се да је посебно у хотелијерској и авио индустрији и још неким секторима то што је понуђено мало и да неће обезбедити опстанак тих привредних субјеката“, мишљења је наш саговорник.
Уколико не буде тих селективних мера у неком наредном периоду, после 30. септембра ће вероватно уследити отпуштања.
Ристић подсећа да је без посла остао значајан број оних који су пре појаве вируса били ангажовани у сивој зони, или имали флексибилан радни ангажман, јер послодавци нису имали могућност да узму директна давања која су била намењена само регистрованим запосленим.
Он сматра да треба сагледати реалност и да не можемо само да пратимо статистику која се тиче броја регистрованих запослених, јер је значајан број радно ангажованих ван те статистике.
„Имамо озбиљан притисак на тржишту радне снаге од стране људи који су остали без посла. Имамо озбиљан притисак оних који су се вратили из иностранства, јер је реално очекивати да у блиској будућности неће моћи да се тамо врате и имамо озбиљан притисак на послодавце који су принуђени да не отпуштају више од 10 одсто запослених да не би враћали новац. Када тај период истекне 30. септембра мислим да ће сваки рационалан послодавац применити мере које подразумевају смањење радне снаге, а што је још горе, плашим се да ће чак бити у ситуацији да затварају своје објекте и прекину ту привредну делатност“, упозорио је саветник у синдикату „Независност“.