„Из телефонског разговора са високим представником Жозефом Борељом произашла је иницијатива да кренемо путем дипломатског и политичког дијалога са Европском Унијом. Добили смо предлог да се суспендује избацивање амбасадорке ЕУ у Каракасу. Учинило ми се да је добра идеја, како каже Џон Ленон, да дам шансу дијалогу, дипломатији, разговору и новом разумевању са ЕУ.“
Мадуро додаје: „Чини ми се да је у овом тренутку то најбоље решење, најпаметније и најадекватније и које одговара ономе што ми тражимо - да свет саслуша Венецуелу.”
Неколико сати раније министар иностраних послова Венецуеле, Хорхе Ареаса, изјавио је да је одлука о наставку дијалога са ЕУ донета после дугог разговора са Жозепом Борељом.
Николас Мадуро је 29. јуна решио да прогласи амбасадорку ЕУ у Каракасу Изабел Бриланте Педросу персоном нон грата пошто је Брисел проширио санкције против Венецуеле на још 11 лица која, по мишљењу Запада, подривају демократију у Венецуели. Брисел је санкције против ове карипске земље увео крајем 2017. године и оне обухватају ембарго на извоз оружја, забрану путовања и блокирање финансијских средстава читавог низа венецуеланских званичника.
Мадурова одлука дошла је у исто време кад и одлука Високог суда Енглеске који је 2. јуна донео решење да Венецуели не врати 31 тону злата коју Каракас чува у Банци Енглеске. Судија Најџел Тир изразио је сумњу у ауторитет Мадура и изјавио да је за Британију прелазни председник Венецуеле Хуан Гвајдо, према томе, Мадуро нема право да продаје венецуеланско злато. Централна Банка Венецуеле назвала је ову одлуку апсурдном и изјавила је да ће поднети жалбу како би се спор решио у Врховном суду.
Каракас је у мају 2020. од Лондона тражио приступ свом злату у вредности од милијарду долара како би уз контролу УНДП Уједињених Нација купила лекове и храну. У јеку кризе због Ковида 19 земља због санкција није у стању да увезе лекове ни потребну медицинску опрему.
Брисел је у уторак упозорио Мадура да ће у случају опозивања амбасадора одговорити истом мером и да ће Венецуела после такве одлуке остати у “међународној изолацији”. Опомену је Мадуро добро разумео, па је зато и донео непопуларну одлуку да остави на положају амбасадора ЕУ.
Венецуела се годинама налази у кризи изазваној с једне стране санкцијама, с друге стране низом погрешних економских мера. Прекидање свих веза са Западом у овом тренутку за Венецуелу би представљало економско убиство.
Према подацима светске банке Венецуела је трећа најтежа земља за пословање на свету. Гора сиТуација је само у Еритреји и Сомалији. Ипак, највећи инострани инвеститори у Венецуели су управо земље Европе. На првом месту Холандија (чије колоније у Карибима су венецуелански најближи суседи) а затим и Шпанија. Репсол, шпанска нафтна компанија, једина је која и даље ради у Венецуели, упркос америчким санкцијама које јој то забрањују и непрестаним претњама САД. Шпанија је нашла такозвану „рупу у закону” - наводно, овим путем, Венецуела нафтом враћа Шпанији државни дуг.
Прекидати такве везе, у тренутку када је чак је и руски Росњефт био принуђен да напусти Венецуелу због јер му је Америка увела санкције због помоћи коју пружа режиму Мадура, није ни мало мудро. Мадуро то одлично зна.
Прочитајте још: