Председник САД Доналд Трамп је недавно предложио да се самит Г7, који је заказан за септембар у САД, одржи у проширеном формату и позвао на њега Русију, Индију, Јужну Кореју и Аустралију. Трамп је дао до знања да четири државе не позива само као посматраче, него да самит посматра као састанак „Г10“ или „Г11“.
Циљ је био прост – да се реши глобални проблем пред којим су се нашле Сједињене Америчке Државе и, како Трамп верује, цели свет: да се обузда Кина.
Г7 од Савета директора до џентлменског клуба
Различити интереси и одсуство политичке воље претворили су „Велику седморку“ од глобалног Савета директора у џентлменски клуб развијених демократија који разматрају светске проблеме, али нису способни да их реше онако како желе, нити да натерају остале да то учине. И не само то, више нису способни ни да се међусобно договоре, напомиње „Взгљад“.
После прошлогодишњег самита у Бијарицу британски лист „Гардијан“ је врло прецизно окарактерисао Г7 као „реликт одлазеће епохе“, у којој су се према америчком председнику односили с поштовањем, кад је мултилатерална демократија доносила резултате, када су светске процесе контролисали политичари-глобалисти, а не демагози-националист, када су западне демократије могле да се договоре о заједничким дејствима и да их реализују.
Москва је првобитно саопштила да очекује да јој се дипломатским каналима објасни иницијатива. Кремљ је желео да зна какав је смисао његовог учешћа на скупу.
Обуздавање Кине као једини циљ
Русију су позвали да се врати у западни табор само ради једног циља – да се уврсти у систем обуздавања Кине. Јужна Кореја, Аустралија и Индија су потребне и корисне земље у том систему, али без њих ће он преживети. Без Русије неће.
Кремљ контролише процесе у Средњој Азији (преко које иду кинеске копнене маршруте у Европу и из које Кина жели да увози енергенте). Русија контролише дугачку границу с Кином, преко које може да је снабдева ресурсима у случају да САД успоставе морску блокаду. Управо је због тога Русија потребна Америци, али зашто би то Русији било потребно? Шта ће она добити од САД за такво обуздавање?, пита се аутор „Взгљада“.
Вашингтон, очигледно, није успео да одговори на то питање. А док су се тамо премишљали, ситуација у вези с позивом Русији да учествује на скупу се искомпликовала због оптужби о наводној руској подршци талибанима у Авганистану.
У тој причи „хајли лајкли“ је још доминантније него у случају Скрипаљ: заснована је само на сведочењима „високо рангираног извора“ листа „Њујорк тајмс“, према којем је руска војно-обавештајна служба нудила награде талибанима за убиства америчких војника у Авганистану.
Пентагон и америчка обавештајна служба нису нашли потврде за писање листа, али су америчке демократе искористиле ту причу да би критиковали Трампа да „хода на прстима“ пред руским председником.
У тој ситуацији чланови Трамповог тима, као што је саветник председника за националну безбедност Роберт О'Брајен, предлагали су америчком лидеру да некако повуче позив Путину на састанак Г7. Трамп, међутим, то није могао да учини, не само зато што би тиме показао своју слабост, него и што би тиме показао да се слаже с оптужбама на рачун руске војно-обавештајне службе и да признаје легитимност писања „Њујорк тајмса“.
Самит петорке – четворица против једног
„Такозвана проширена седморка као идеја је штетна, због тога што нам није јасно како аутори те иницијативе планирају да разматрају кинески фактор“, рекао је заменик шефа руске дипломатије Сергеј Рјабков.
Москва је тиме званично изабрала да не обуздава Кину и да чак и не учествује у разматрању тог питања. А других тема на проширеном самиту Г7 неће бити. Рјабков је тачно претпоставио да „без Кине није могуће разматрати ниједно питање у савременом свету“.
Русија, притом, не одустаје од вишестраног дијалога са САД и поново предлаже Трампу да се врати конструктивним варијантама, као што је самит петорке сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација, који је предложио руски председник Владимир Путин.
Америчком председнику, међутим, та варијанта није много интересантна. Не само због тога што је на преговорима на којима учествује Кина тешко створити систем колективне безбедности усмерен против Кине, него и зато што би се самит „Велике петорке“ претворио у самит „Четворице против Једног“. А тај „Један“ не би била ни Русија, нити Кина, него САД.