Комбиновани модел, који би почео да се примењује од септембра, подразумева да ђаци сваке друге недеље долазе у школу да вежбају, консултују се и одговарају. У школу би, примера ради,једне недеље ишао први и трећи, а друге други и четврти разред. Министарство тренутно анализира како да за најмлађе, који не могу да буду сами код куће, организује наставу.
Српски ђаци пред необичном школском годином
Некадашњи директор Математичке гимназије у Београду Срђан Огњановић сматра да је тај приступ далеко од оптималног и да ништа не може да надокнади наставу уживо, али напомиње да све зависи од тока епидемије.
„Ако се епидемија настави и окупљања буду забрањена, то је једино решење. Свакако да је много боље да постоји нека настава, него да је уопште нема“, истакао је Огњановић за Спутњик и додао да настава преко интернета нарочито није ефикасна за основце, јер им не држи пажњу.
Са тим се слаже педагог у пензији Душанка Шолаја, која напомиње да је за децу, пре свега, важна социјализација и истиче да она није за наставу преко интернета, због тога што не пружа све што је деци потребно, а школа има.
„Ту нема васпитног образовања, што је један од најважнијих задатака у нашој школи. Нема ни социјализације. Родитељи су оптерећени, јер помажу, а питање је како се сналазе са децом“, објаснила је Шолаја.
Лош утицај на радне навике
Њено мишљење је да би најбоље било да се деца врате у школе, у којима би биле примењиване хигијенске и заштитне мере, јер учење преко интернета нарушава и њихове радне навике.
„Пођите од себе, у ситуацији када идете на годишњи одмор. Дан уочи одласка на посао имате трему и нелагодност. То није добро нити препоручљиво“, објашњава Шолаја.
Огњановић предочава да у школи настане највећи проблем када је распуст, јер ђацима треба најмање недељу дана да се врате у радни колосек. Због тога оцењује да би ефекти комбинованог одласка у школу на учење били готово никакви.
„Последњих година смо имали такав школски календар да за Нову годину постоји један мали распуст од седам, осам дана, који се споји са Божићем. Онда се поново ради током јануара, па опет уследи распуст. Нама је тај јануар био практично изгубљен, јер деци после новогодишњих и божићних празника треба десетак дана да поново почну да нормално раде, а таман кад се привикну крене зимски распуст“, сведочи Огњановић.
Учење зависи од родитеља
На питање, колико је метода комбинованог одласка у школу ефикасна за учење, Шолаја одговара да ће учење махом зависити од родитеља, који махом нису обучени да раде са децом.
„Кад родитељи дођу с посла, уморни и нервозни, они морају да раде са дететом. Да ли су сви родитељи способни да свом детету покажу све предмете које наставник треба да им испредаје у школи“, пита се Шолаја.
Прочитајте још: