У студији, која је рађена скоро две године наводи се да је загађење животне средине пластиком последњих година резултирало свакодневним уношењем исте - путем ваздуха, хране и воде.
У студији је наведено какав ефекат пластика има на људске ћелије, рани развој и настанак болести.
„Микроскопски видљива пластика утиче на стерилитет, имплантацију ембриона, абнормални развој ока, плућа, срчаних залистака, кардиоваскуларна обољења“, објавио је Стојковић на свом налогу на друштвеној мрежи Твитер.
Он је казао да су у већем ризику они који раде у индустрији аутомобила, санитарне опреме или са 3Д штампачима јер се пластика уноси и путем ваздуха.
Упитан да ли је опасна вода која је се пије из пластичних флаша и храна која је умотана у пластику, он је казао да јесте.
„Да, има је, и у води и у храни, чају, меду, со, шећер... а стерилитет показан код бисфенола А“, навео је Стојковић.
Указао је да се полистирен врло често користи при паковању хране, кафе али и да су и остали типови пластике штетни када уђу у ћелију не само због оштећења које физички наносе већ и као носиоци токсичних материја, бактерија, органских супстанци.
Прочитајте још: