Списак је објавила канцеларија британске владе. Поред Бастрикина, на санкционом списку нашао се и бивши заменик министра унутрашњих послова Алексеј Аничин, као и судије Алексеј Криворучко и Светлана Ухнаљева. Независно од овог случаја, у списак су укључена и 22 држављана Саудијске Арабије и две севернокорејске специјалне службе.
Лондон је увео ограничења у складу са законом „О санкцијама и мерама у борби против прања новца“ и „амандманом Магнитског“. Из престонице је саопштено да ће на санкциони списак доспети они који буду сматрани умешанима у смрт адвоката Сергеја Магнитског и убиство саудијског опозиционог новинара Џамала Кашогија. Лицима са списка забрањен је улазак у Британију, а сва њихова средства, уколико их имају, биће замрзнута на територији Уједињеног Краљевства.
Русија: Санкције против руских држављана неће остати без одговора
Истовремено, члан Комитета Савета федерације Русије за међународне послове Алексеј Кондратјев изјавио је да ће Русија предузети контрамере на британски „списак Магнитског“, као и да ће конкретне параметре одредити надлежна одељења.
Он је истакао да је састављање таквог списка „испољавање непријатељства према Русији и да ће таква пракса негативно утицати на билатералне односе Москве и Лондона“.
Тим поводом огласио се и председник комитета Државне думе Русије за међународне односе Леонид Слуцки, рекавши да је Лондон, уводећи санкције против руских држављана, начинио још један корак на путу ка деградацији руско-британских односа.
Слуцки је истакао да ће Москва одговорити промишљено и адекватно.
Коментаришући нове санкције Велике Британије против Русије, сенаторка Олга Ковитиди је изјавила да је у питању још политичка грешка Лондона.
„Британија може још једном сама себи да забије гол. Нови, такозвани пост-брегзитни режим санкција, који је Лондон изабрао против Русије под изговором измишљених кршења људских права, још је једна британска политичка грешка“, рекла је она.
Руска амбасада у Лондону такође је прокоментарисала најновији корак Лондона, саопштивши да укључивање у британски списак санкција председника Истражног комитета, шефова Генералног тужилаштва и судија изазива гнев, као и да Москва оставља право да на то одговори.
„У Русији истрага, тужилаштво и суд поступају на основу независности од извршне власти и воде се искључиво законом. Не сме се дозволити да се у свом практичном раду они обазиру на хипотетичке санкције које може да уведе страна држава из политичких разлога“, наведено је у саопштењу дипломатске мисије.
Случај Магнитски
Подсетимо, запослени у великом инвестиционом фонду „Hermitage Capital Management“ Сергеј Магнитски био је оптужен за утају пореза и 2009. године умро у затвору од срчаног удара. Његов пословни партнер, шеф те фондације Вилијам Браудер, који је такође био оптужен за утају пореза у Русији и осуђен у одсуству на девет година затвора, окривио је за смрт ревизора групу руских званичника. Наводно Магнитски није бежао од плаћања пореза, већ је сам открио преварантску шему због које је и убијен.
У великој мери захваљујући лобирању Браудера у Сједињеним Америчким Државама и усвојен је „Закон Магнитски“, први у савременој историји америчких санкција против Русије.
Прочитајте још: