Нацрт тог обраћања могао би да буде усвојен у Думи сутра.
„Молимо наше колеге, посланике Велике националне скупштине Турске да ситуацију сагледају са свих страна и да приликом доношења одлуке о статусу храма-музеја покажу мудрост и не врше ревизију одлуке творца савремене Турске Мустафе Кемала Ататурка који је на многе године претворио Свету Софију у симбол мира и међурелигијске слоге“, наводи се у нацрту обраћања.
Раније данас огласио се и Кремљ који сматра унутрашњом ствари Турске претварање Аја Софије у џамију.
Портпарол руског председника Дмитриј Песков је нагласио да је о овом питању већ говорио патријарх Кирил, а очекује се и саопштење Министарства иностраних послова Русије. У Кремљу се надају да ће Анкара узети у обзир статус Аја Софије као објекта светске баштине.
Аја Софија има не само туристички значај, већ и сакрални.
„Наравно, ми очекујемо да ће то узети у обзир наше турске колеге и партнери“, рекао је он.
Статус Аја Софије
Државни савет Турске 2. јула је разматрао питање промене статуса цркве и изнео став да је за промену статуса довољан указ председника. Очекује се да одлука Државног савета буде објављена у року од 15 дана.
С друге стране, званични представник грчке владе Стелиос Пецас је после одлуке турског Државног савета изјавио да то није питање грчко-турских односа већ светско питање.
Аја Софија је споменик светске културне баштине и многе земље света су апеловале на Турску да учини то што је наумила јер ће тиме довести до раскола између хришћанског света и Турске.
Аја Софија (Света Софија) је изграђена у шестом веку за време цара Јустинијана. Представљала је симбол православља, али и моћи Византије све до пада Цариграда 29. маја 1453. године када је турски султан Мехмед Други Освајач ушавши у град обавио молитву у овог богомољи. Тиме је симболично постала џамија, а Цариград престоница Османске империје.