Лекар, адвокат и сликар
Три, пет, десет или двадесет — црквени извори наводе разне податке о томе колико је Лука насликао икона. Верници верују да је он неке слике насликао користећи скицу Богородице.
Није ни чудно што је Лука један од првих следбеника њеног Сина. У Светом писму он је међу седамдесет ученика које је Спаситељ благословио да би људима донео Божију реч. И 30 година након преобраћања у другу веру, постао је најближи сарадник апостола Павла током путовања у Рим.
Сведочења римских хришћана, стара око 170 година, донела су до наших дана податке о Луки. Он је био лекар, одлично је познавао право, био је познат као добар уметник. Широк спектар талената није изненађујући: древно образовање, иако је било врло скупо, било је свестрано. Будући јеванђелиста, вероватно се школовао у Антиохији, највећем научном и културном центру првих векова наше ере.
Верује се да није написао само једно од четири Јеванђеља и најважнију новозаветну књигу за Цркву — „Дела апостолска“, већ је и постао први иконописац.
„Апостолски карактер“
Постоји око девет слика Богородице које су устаљеног типа, али има и око триста индивидуалних цењених примерака. Владимирска је најпознатија икона која се приписује Луки. Поред ње, ту су и Тихвинска, Јерусалимска, Ченстоховска, Корсуњска, Вилњуска.
„Да ли су старе две хиљаде година?“, питали су се истраживачи. Спорове су водили и секуларни и црквени учењаци. Бунило их је то што се већина икона јако разликовала једна од друге.
Међутим, постоје и заједничке особине. На пример, продорни поглед Богородице. Продоран поглед има и Беба у наручју Девице Марије. На основу тога је предложено да су све иконе Богородице имале прототипове.
„Иконе, које се према предању приписују Луки, представљају списе слика које је створио јеванђелиста. Овде је ствар у терминологији: апостолска правила или литургија, не називају се тако зато што су их написали апостоли. Они једноставно имају апостолски карактер и ауторитет. Исто се односи и на иконе Богородице, које је насликао Лука“, тврдио је средином двадесетог века чувени истраживач иконописа Леонид Успенски.
Временом су научници сазнали да већина икона које се приписују Луки, укључујући и Владимирску, датира из 11.-12. века.
„Она је насликана отприлике у 12. веку. И то не у Русији, већ у Константинопољу“, истиче Жана Белик, шефица одељења за експертизу и уметничке критике Музеја „Андреј Рубљов“
Међутим, верници посебно поштују икону управо у Русији због чуда која се, према њиховим речима, догађају после молитве испред Владимирске. Једно од њих је ослобађање Москве од инвазије трупа Ахмета-кана 1480. године. Управо овог догађаја се сећају у православним храмовима 6. јула.
Три прототипа
По мишљењу стручњака, Владимирска икона је копирана са ранијег прототипа.
Према средњовековној легенди, још за време Богородице, апостол Лука је под вођством арханђела Гаврила, насликао три слике. Научници су идентификовали која је од икона, које се приписују Луки, најстарија. Можда легенда говори управо о њима: Кикоска, Сумелска, Филермска.
Прва се налази у манастиру Кикос на Кипру. Познато је да су је донели из Константинопоља у 11. веку. А у престоницу Византије светиња је достављена у 9-10. веку из Египта. Ово је прва слика типа „Елеус“, преводи се са грчког као „Нежност“. На њој је приказан Исус као беба који је приљубљен за образ Девице.
Сумелска икона је поставила темељ за иконографски тип „Одигитрија“ („Путовођа“). На таквим иконама Спаситељ благословљава једном руком, а у другој држи свитак или књигу. Верује се да је ова икона донесена у Грчку крајем 4. века, такође из Египта.
Филермска икона је најнеобичнија, и спада у прилично ретку врсту православне иконографије Богородице — „Агиосоритиса“ (Пресвета Богородица). На њој је Марија приказана без бебе. Управо за ову слику сматрају да је најстарија од све три.
Антички „рођаци“
Међутим, према мишљењу научника, ни једна од ове три није насликана пре 8. века. Сликане су у техници темпере, то јест, уметник је причвршћивао пигменте природног порекла жуманцем јајета. Ранохришћанске иконе су сликали другачије: боје су мешали са врућим воском.
„Древна икона „Христос Свемогући“ која се чува у манастиру свете Катарине на Синају, насликана је у овој техници и датира отприлике из 6. века“, рекла је Жана Белик. А по композицији више личи на слике које су нам познате, на староегипатске погребне портрете.
У једној од пећина оазе Фајума у Египту, 1887. године, британски археолози су открили неколико слика мушких и женских лица са највишим нивоом детаља, као да су живи. Ово су такозвани фајумски портрети.
Њихова старост је запрепастила све — 3. век. Укупно је у Египту пронађено око 90 фајумских портрета, укључујуће и оне из првог века нове ере.
„Апостол Лука је живео баш у то доба. Икона тада није било. Он је сликао портрете који су били слични фајумским“, објашњава старешина манастира Светог Николаја при Третјаковској галерији, протојереј Николај Соколов.
Према његовим речима, можда је једна од икона приписаних Луки, сачувала „бар део“ оригиналног портрета Богородице.
Прочитајте још: