Данска као главни кочничар изградње „Северног тока 2“ коначно је попустила и дала зелено светло за завршетак тог гасовода, који гарантује енергетску безбедност Европе. Неки реализацију овог пројекта виде као јачање осовине Русија–Немачка, чак и као зближавање Европе са Москвом, али и раздор између САД и Европе.
„Потребно је на другачији начин окарактерисати ову ситуацију – САД покушавају да користе ’Северни ток 2‘ да би одржале степен конфронтације у ЕУ и НАТО-у. Украјински догађаји постали су катализатор промена ситуације у Европи – САД су успеле да окрену целу Европу против Русије, али је потом та консолидована антируска позиција почела да јењава, да попушта. Потом су Европљани почели да причају о стварању сопствених оружаних снага и изласку из америчке ’диктатуре‘. Амерички modus operandi у политици гласи: Завади, па владај. Они су навикли да диктирају услове силом оружја или новца, или да свађају и трују своје савезнике. ’Северни ток“ је одличан пример за то“, истиче Коновалов.
Према његовим речима, САД одговара да нема консензуса међу европским државама тј. њима одговара да Источну Европу, предвођену Пољском, окрену против западне Европе, коју предводи Немачка, и да у том контролисаном хаосу делују у циљу сопствених интереса.
„Њима одговара да увек имају неког непријатеља, јер НАТО постоји само ако постоји и непријатељ коме се треба супротставити. Потребно је стално стварати нове митове, легенде и фобије да би се оправдало постојање НАТО-а. У Европи се то не свиђа баш свима“, закључио је експерт.
Посебан случај
„Ово је превише посебан случај да би се могло говорити о тенденцији зближавања европских земаља са Русијом. Тим пре, реч је о Данској, земљи која припада северном крилу НАТО-а, који је иначе најагресивнији према Русији. У то ’северно крило‘ још спадају Велика Британија, балтичке земље, Пољска и Норвешка. Данска је одувек била русофобична и у складу са тим је и деловала, за разлику од централних држава – Немачке и Француске које покушавају да одрже равнотежу, и јужних земаља – Италије и Грчке, које често отворено показују симпатије према Русији. Одлука Данске је показатељ да је у Западној Европи направљен засад мали напредак у односу на генералну ситуацију која се од 2014. развијала између Европе и Русије. У тренутној парадигми примећујемо врло мале промене.“
Експерт напомиње да су снаге које имају користи од русофобије и конфронтације и даље најјаче у западној Европи. То су земље које сматрају да је Русија крива за све лоше што се догађа, а та стратегија „Русија је крива за све“ служи им као оправдање за разне ствари и доноси им политички профит.
„Највероватније је да су овде, пре свега, економска оправдања одиграла улогу, с обзиром да је ’Северни ток 2‘ профитабилан пројекат“, додаје Коновалов.
Немачка (не)зависна од Америке
Коновалов истиче да осовина Француска-Немачка – две државе чланице НАТО и ЕУ – покушава да одржи баланс снага и истовремено подсећа да Немачка има традиционално добре економске односе са Русијом.
„Политика Немачке се заснива на томе да ће она остати најјача европска економија све док се економски опире притиску САД. Политички се Немци не могу одупрети – они су окупирана сила, тамо су америчке трупе и у политичком смислу њима диктирају шта да раде. Али економски они заузимају кружну одбрану. Добри односи Немачке са Русијом су већ традиционални. Немци су склони одговорној и добро промишљеној политици, а самим тим и доброј политици према Русији, за разлику од Велике Британије, чија се политика заснива искључиво на русофобији. Тако је било одувек кроз историју. Немачка је полазећи од сопствених интереса, увек историјски одржавала партнерство са Русима“, подсећа Коновалов.
Напади САД на „Северни ток 2“, који дужином од 1.224 километара по дну Балтичког мора директно спаја Русију и Немачку, повезани су са жељом да потисну Русију са европског енергетског тржишта и прогурају на европско тржиште свој гас. Нелагодни односу између Америке и САД поново су заоштрени због америчких санкција „Северном току“, а Берлин сматра да је бесмислен аргумент Вашингтона о томе да је Европа енергетски исувише зависна од Русије и тиме подложна уценама. Поред тога, Немачка америчке рестриктивне мере види као кршење суверенитета ЕУ и европске енергетске безбедности.
Шеф посланичке групе владајућих немачких Социјалдемократа Ролф Мицених је рекао да „ЕУ и Немачка за Доналда Трампа очито нису никакви партнери већ вазали дужни да га слушају“ и истовремено је истакао да „Немачка неће поклекнути пред овим уцењивачким методама“, док немачки експерти истичу да ће тај гасовод и нови договор Русије и Украјине о транзиту руског гаса намењеног Европи допринети енергетској безбедности Немачке и низа земаља западне и северне Европе, што ће утицати и на цене гаса, који ће бити јефтинији за крајње потрошаче у Европи.