Он указује на то да ће сутрашњи разговор француског и српског председника, Емануела Макрона и Александра Вучића у Паризу бити прилика за оцену билатералних односа који су у успону, али да ће, несумњиво, Косово бити главна тема тог сусрета. Саговорник Спутњика сусрет са Макроном види као део ЕУ иницијативе за што скорије решење косовског питања.
Макрон је одржао реч. Тачно пре годину дана приликом посете Београду најавио је да ће организовати посебан састанак делегација Београда и Приштине, уз присуство немачке канцеларке Ангеле Меркел.
"Француска ће бити потпуно спремна да, заједно са Немачком, у оквиру посредовања ЕУ, подржи обнову дијалога који има за циљ да у наредних неколико месеци нађе конкретно решење", рекао је тада француски председник. Од тада је, додуше, прошло годину дана и сутрашњи сусрет са Вучићем долази одмах после онога са премијером из Приштине Авдулахом Хотијем.
Хоти се домаћим медијима одмах похвалио одличном посетом у Паризу где је Косово добило подршку Француске.
Састанак са Макроном као увертира за акцију ЕУ
Добар познавалац прилика у Француској, Зечевић подсећа да је, начелно говорећи, то тачно јер Француска је признала независност Косова и наравно није променила став, па се у том смислу може рећи да подржава Косово.
„Нисам, међутим, приметио да је Хотијева посета изазвала неке веће коментаре у Француској и не видим да се у медијима Хоти нешто много помиње. Помиње се више наставак дијалога који ће бити у петак и у недељу између Макрона и Меркелове и Вучића и Хотија у контексту тражења решења за свеукупну нормализацију односа Београда и Приштине“, каже за Спутњик Зечевић.
Макрон је, уосталом, приликом посете Београду био недвосмислен.
"Србија и Косово су заиста европске државе и ми морамо да помогнемо да се то преведе у чињенице“, рекао је тада председник Француске, истичући да је одговорност ЕУ да пруже неопходну подршку како би се нашао компромис и како би се успоставила стабилност.
Имају ли Французи и Немци план
Саговорник Спутњика је зато сусрет Вучића и Макрона ставио у контекст и видео самита лидера ЕУ посвећеног решавању косовског питања који треба да буде одржан одмах у петак, као и наставка дијалога Београда и Приштине у Бриселу у недељу, 12. јула.
„Што се тиче Косова много зависи од тога да ли Французи и Немци имају неку прецизну идеју о решењу косовског проблема, да ли имају нешто што је основа, неки готов план. У случају да то имају можемо да очекујемо притисак на нас да то прихватимо, али ми то још не знамо. Не знамо да ли ће понудити неки папир - како виде нормализацију односа између две стране“, напомиње Зечевић.
Он је мишљења да ако иза иницијативе ЕУ, односно Француске и Немачке, стоји конкретан папир, нека конкретна идеја, онда за нас то може да буде проблем, јер ће она да иде у правцу признавања независности Косова уз неке уступке које би добили Срби на Косову и Метохији, попут Заједнице српских општина, или можда неке мање корекције граница.
Додаје, међутим, да је сада интересантан најновији став специјалног изасланика Беле куће за решавање питања Косова, Ричарда Гренела да договор не мора брзо да буде постигнут.
По оцени Зечевића, то значи да сада Американци минирају ту европску иницијативу у смислу да је то један дугорочан процес који би могао да траје годинама и да прво треба нормализовати економске односе.
Бриселски договор па даљи дијалог
Саговорник Спутњика сматра да ова серија састанака, практично посвећених Косову, није дошла само због намере ЕУ да то питање не препусти Америци. ЕУ је, како каже, отишла у вишу брзину.
„Прво су хтели да покажу Американцима да они не могу без ЕУ да решавају питање Косова и Американци су стопирани у тој причи. А ово је сада нешто ново. Чим се Вучић и Хоти састају са Макроном у Паризу, па се онда држи видеоконференција лидера ЕУ посвећена само Косову, па се онда иде у Брисел на наставак дијалога, то говори о томе да ЕУ покушава да убрза процес и да нађе неко решење за нормализацију односа, без Американаца“, закључује Зечевић.
Он сматра да би наставак дијалога у Бриселу у недељу, после двогодишње паузе, требало да буде нека врста увода у разговоре.
Оно на чему би Србија могла да инсистира је да се у овој фази ради на реализацији онога што је већ договорено Бриселским споразумом, а није урађено. Тек за следећу фазу би требало оставити разговоре о некој свеобухватној нормализацији односа, каже Зечевић за Спутњик.