Коментаришући изјаву бившег премијера самопроглашене Доњецке народне републике (ДНР) Александра Бородаја да ће две републике из Донбаса ускоро ући у састав Русије, заменик шефа председничке администрације Дмитриј Козак је рекао да изјаве политичких личности и друштвених организација о овој теми треба посматрати као лично мишљење тих људи.
Бородај је казао да је сигуран да ће прилично брзо републике Донбаса, Доњецка и Луганска народна република, постати, не де-факто делови Русије, као што су сада, већ и де-јура и назвао је важним кораком то што је Донбас гласао за промену устава у Русији.
Међутим, руски политиколози оцењују да је идеја о придруживању Донбаса Русији повезана са жељом њених становника, али да је реализација те идеје у догледној будућности тешко могућа.
„Бородај је, највероватније, имао на уму да су ЛНР и ДНР у свом економском и политичком животу прилично повезани са Русијом. Тамо се користи руска валута, тамо се, већим делом, продаје роба која се производи у Русији. Људи у Донбасу су оријентисани на прикључење Русији. Они маштају о томе, а сам настанак република је почео управо од тога — чињеницом да су те земље желеле да напусте Украјину и да постану део Русије по узору на Крим. Друга ствар је што формално ове републике нису део Русије, и што у блиској будућности неће моћи легално да се придруже Русији“, каже за Спутњик руски експерт Богдан Безпаљко.
Специјални статус за Донбас
Познаваоци политичких прилика у Русији добро знају да Русија никад није намеравала да интегрише Донбас ни било које делове Украјине. Напротив, залаже се за специјални статус тих делова, у којима већински живе Руси, у оквиру Украјине. То потврђује и став руског председника Владимира Путина по овом питању. Он је више пута истицао значај увођења специјалног статуса Донбаса у украјинске законе, са посебним акцентом на Штајнмајерову формулу, документ којим се дефинише механизам за доношење закона о посебној процедури за локалну самоуправу у Доњецку и Луганску, а коју су потписали представници Кијева, Доњецка и Луганска у Контакт групи.
Такође, Москва се залаже и за пуну примену Споразума из Минска и осталих споразума за решење украјинског конфликта. Проблем је, међутим, што Кијев не поштује обавезе из тих договора које је преузео на себе, већ гледа како да их заобиђе.
Доњецка и Луганска народна република прогласиле су независност од Украјине након државног пуча у Кијеву и након што су нове украјинске власти у априлу 2014. године почеле војну операцију на истоку земље. Како се процењује, у том сукобу је страдало око 13.000 људи.
Независност је проглашена на основу резултата референдума одржаног 11. маја 2014. године и још тада су затражили да се прикључе Русији.
Житеље Донбаса кажњавају због руских пасоша
Страх од одмазде украјинских власти је сигурно један од разлога због чега велики број становника Донбаса жели да има руске пасоше и друге документе, а Путин им је то омогућио тако што је грађанима Доњецке и Луганске области који су тамо живели до 2014. године дао право да добију руско држављанство по упрошћеној процедури.
Само током прошле године 227 хиљада житеља самопроглашене Доњецке и Луганске народне републике добило је држављанство Русије, због чега су се нашли на удару кијевских власти.
„Ти људи су направили свој избор тиме што су исказали жељу да добију руско држављанство. Након што су добили руске пасоше, неки од њих су се нашли на удару санкција од стране Украјине, па тако, например, старији људи губе могућност примања пензије у Украјини. Захваљујући корупцији, информације о држављанству се брзо шире, те људе отписују и одузимају им украјинске пасоше. У најгорем случају, ти људи ће бити чак и кривично гоњени“, прича Безпаљко.
Експерт оцењује да је ово „најдубље лицемерје Украјине“, јер један број званичника или једноставно веома богатих људи има два или три пасоша и нико их не прогони.
„Живи пример за то је олигарх Игор Коломојски, који је изјавио да има три држављанства, а у Украјини га нису због тога прогонили“, закључио је Безпаљко.
Прочитајте још: