Гашење једне високе пећи у Смедереву не доводи у питање опстанак Железаре

Гашење једне од две високе пећи у смедеревској железари у власништву кинеске ХБИС групе је економско реаговање на проблеме које је донело смањење тражње за челиком, али то не доводи у питање њен опстанак, сматра економиста Божо Драшковић.
Sputnik

Удруженим снагама, европске квоте на увоз челика и глобално смањење производње као последица пандемије коронавируса, угасили“ су високу пећ у смедеревској железари чији је пун капацитет 75.000 тона челика месечно. У функцији је остала она друга која максимално може да излије 95.000 тона. Највећи српски извозник, ХБИС група се сада суочава са још незгоднијим ЕУ квотама од оних прошлогодишњих када је укупан увоз челика из земаља изван ЕУ био 3,3 милиона тона. Сада квоте нису више глобалне него су донете за сваку земљу појединачно, па се тако на Србију односе и на хладно ваљане и на топло ваљане производе.

„Овде имамо класичан економски приступ решавању проблема. У свету је дошло до снажних поремећаја производних, индустријских, економских токова због екстерног утицаја једног вируса. Нормално, то је направило последице по финалну производњу где као инпут улазе лимови, челик, производи железара. Аутомобилска индустрија као једна од великих потрошача лимова је у снажном паду у Европи и свету, а када они не производе нема ни тражње“, каже за Спутњик професор на Београдској банкарској академији.

Гашење једне пећи није гашење железаре

Он напомиње да колико год да нам је Кина пријатељска земља,ХБИС група није купила смедеревску железари из емотивних разлога, већ да би имала приступ и била у близини европског тржишта. У садашњој ситуацији они морају да воде рачуна о смањењу губитака и зато је смањење производње и гашење једне високе пећи разуман пословно-економски потез.

Гашење једне високе пећи у Смедереву не доводи у питање опстанак Железаре

„Вероватно је њихова процена да тако брзо неће доћи до опоравка. Чини се да вирус не посустаје, а то значи да неће доћи до снажног опоравка тражње за челиком, односно за лимовима“, каже Драшковић.

Он нема дилему да ће кинеска компанија бити вођена економским интересом када се буде опредељивала између два могућа сценарија, али и додаје:

„Моја претпоставка је да они неће напустити ово тржиште, да је могуће да задржи другу пећ на минималан погон у случају да тражња падне и даље, али да ће и тако остати и у наредних годину, две дана, јер када тржиште почне да се опоравља много је лакше поново убрзати, него тражити нову челичану и нове канале продаје“. 

Кинези имају интерес да остану

Упркос томе што ће европско тржиште, по оцени нашег саговорника, највероватније остати затворено, са новим баријерама за неке стратешке производе као што је и челик, Кинезима је дугорочно у интересу да остану, па и са смањеним капацитетима и одржавањем минимума производње.

Наш саговорник подсећа да је ХБИС велика компанија, међу 500 највећих у свету, која годишње произведе око 50 милиона тона челика, од којих у Смедереву два милиона тона, па због тога сматра да смедеревску производњу могу да преусмере на друга тржишта, ако европско остане затворено.

Разлог да остану у Смедереву види и у томе што су у Србији и регионукинеске компаније присутне у другим секторима производње, од изградње аутопутева, мостова, железнице. Управо због тог дугорочног присуства на овим тржиштима са инвестицијама у различитим секторима и будућег инвестирања где у основи стоји и даље гвожђе, они ће опстати и стратешки држати ту позицију, објашњава Драшковић.

 

Коментар