Неизвесност расте у Македонији: Могућ политички преокрет у коме би своју улогу имали и Срби

Ванредни парламентарни избори у Северној Македонији биће одржани 15. јула у никада неизвеснијој и необичнијој атмосфери, с обзиром на то да ту земљу потреса пандемија коронавируса, али и бројне афере. Наши саговорници не искључују могућност да дође до новог политичког преокрета, па и да се у новој власти нађе места и за Србе.
Sputnik

Док се власти у Скопљу боре са бројем заражених и умрлих од коронавируса, пре само месец дана угашено је и македонско Специјално јавно тужилаштво, основано како би се обуздала корупција и разоткриле бројне афере бивше власти, док је бивша шефица тог тела Катица Јанева осуђена на седам година затвора због корупције у афери „Рекет“.

Главна борба за гласове води се између две македонске партије, СДСМ Зорана Заева и ВМРО-ДПМНЕ Христијана Мицкоског, а како за Спутњик оцењује аналитичар из Скопља Бранко Ђорђевски, сигурно је да ће избори бити веома неизвесни, како када је реч о стању у македонском политичком корпусу, тако и када је реч прогнозама за успешност албанских партија.

Никад неизвеснији избори у Северној Македонији

„Све анкете, иако их је било пуно и многе су везане за одређене политичке групације, ипак показују да су проценти тесни и да нема партије или коалиције која је убедљиво надмоћна када је реч о расположењу гласача. Уз сву пристрасност анкетара на обе стране политичког спектра, анкете показују да је расположење бирача подељено када је реч о подршци партијама како у македонском тако и албанском политичком блоку. Једна групација има предност од два до четири процента, што никако не гарантује освајање већине у Собрању и лако формирање владе“, напомиње Ђорђевски.

Да су анкете јавног мњења углавном субјективне и да је мало којој за веровати сматра и председник Демократске партије Срба и посланик бившег сазива Собрања Иван Стоилковић. Он, међутим, другачије гледа на очекиване резултате избора и верује да места неизвесности нема.

„Ми се обично позивамо на најрелеватније анкете и по њима се на изборима у среду очекује убедљива победа коалиције „За обнову Македоније“ коју предводи ВМРО-ДПМНЕ, чији је члан и Демократска партија Срба Македоније“, категоричан је Стоилковић.

Да ли су Албанци опет кључни

Неизвесност формирања нове парламентарне већине, како наводи Бранко Ђорђевски, даје могућност за разне постизборне комбинаторике, у зависности од самих изборних резултата. На питање, да ли ће албанске странке и овог пута имати пресудну улогу у формирању нове владе, наш саговорник одговара потврдно.

„Међутим, оно што ће бити нова карактеристика ових избора је што овог пута одлучујућу реч неће имати само једна албанска партија као што је то био случај раније када је Демократска унија за интеграције (ДУИ) Алија Ахметија током свих изборних циклуса освајала највише посланика. Могуће је да ће одлучујућу улогу имати и неке друге албанске партије попут Алијансе за Албанце, што отвара бројне комбинације око тога ко ће формирати владајућу већину. Мислим да ће се албанске политичке групације руководити оним што ће добити као поруку међународног фактора јер су прилично кооперативне када је реч о ономе шта међународна заједница поручује“, примећује Бранко Ђорђевски.

Коментаришући то што је албанска партија ДУИ упозорила македонске странке да неће пристати на формирање нове владе уколико се на њеном челу не буде налазио Албанац, али и категорично одбијање тог услова од стране водећих македонских партија у власти и опозицији, Ђорђевски каже да у политици ништа није коначно и да је могуће да се понови ситуација са избора 2016. године, када владу није формирала странка ВМРО-ДПМНЕ као партија са највише освојених гласова, већ СДСМ Зорана Заева са партијом ДУИ.

Иван Стоилковић, пак, такав сценарио не види као реалан. Он наводи да се то пре три и по године десило јер је у читавом политичком инжењерингу учествовала међународна заједница са својим добро познатим интересима.

„Међутим, ствари су се прилично промениле јер више не постоји тај кључни интерес међународне заједнице када су резултати избора у Македонији у питању. Наиме, кључне ствари које су овде од интереса за међународну заједницу су ако не завршене, а оно при крају, па је у том смислу интерес међународне заједнице веома мали. Као друго, резултат неће бити тако тесан као што је био на прошлим изборима када је Заеву дата шанса да прави владу са албанским политичким партијама. Ово ће бити убедљива победа коалиције „За обнову Македоније“ са једне стране, а са друге у албанском блоку предстоји неизвесна борба за преимућство“, сматра Стоилковић.

Нови почетак за Србе у Македонији?

Како каже, поред тога што се кампања у Македонији одвијала унутар два велика блока – партија на власти и у опозицији, Демократска партија Срба имала је и своју сопствену кампању под називом „За нови почетак“.

„Нови почетак значи и могућност да Срби буду заступљени у македонским државним институцијама на највишем нивоу, из простог разлога што за 30 година независне Македоније ни један Србин није био носилац нити једне највише државне функције. Ту мислим на председника владе, председника и потпредседника Собрања, министре у влади и слично. Очекујемо да се то на овим изборима промени“, поручује Стоилковић.

Према његовим речима, у Македонији постоје Срби који могу да обављају ове функције.

Превремени парламентарни избори, расписани након оставке премијера Зорана Заева, првобитно су требали да се одрже 12. априла, али су одложени због пандемије. На изборима за македонски парламент (Собрање) бира се 120 посланика.

Коментар