Процене Светске банке су да ће привредна криза изазвана Ковидом 19, ако владе не предузму мере, на Западном Балкану у сиромаштво отерати најмање 400.000 људи, а ако потраје дуже, чак 950.000.
Пре кризе са короном та банка је проценила да отприлике једна петина становништва у овом региону живи у сиромаштву. У садашњој ситуацији када Балкан више не може да рачуна на дознаке, односно новац који шаље милион људи са ових простора који раде у Европи јер су у доброј мери остали без посла, породицама које су пре кризе биле близу сиромаштва, прети прелазак у категорију сиромашног становништва.
Према анализи Светске банке, сиромаштво у Србији ће порасти између два и четири одсто, зависно од дужине трајања пандемије и достићи ће ниво из 2016-2017. године. То значи да би број сиромашних порастаo за 125.000 до 327.000 грађана.
Шта може држава против раста сиромаштва
По оцени Боровића, владе држава Балкана, поред почетних мера за економски опоравак, морају да учине додатни, много већи напор у спашавању армије сиромашних.
Он подсећа да се у Србију много грађана вратило из иностранства где су радили и садашње забране кретања ће значити да остају без посла, па је могуће да ће се и један део њих придружити грађанима који су и пре кризе били сиромашни и онима који су то у међувремену постали.
„Србија је унеколико ублажила економске штете од пандемије, али мора доста агресивније да уђе у нове мере. Пре свега у фискалној области попут смањења пореза на зараде, али и циљаних олакшица за фирме у гранама које су највише погођене кризом. Треба стимулисати отварање нових породичних фирми у циљу стварања нових радних места, кроз ослобађања од пореза, бар у периоду када ће пандемија трајати“, мишљење је саговорника Спутњика.
Да много већи број људи у Србији не би склизнуо у сиромаштво, мора се, сматра он, радити на економском опоравку и отварању нових места. У исто време се, у међувремену, треба побринути за оне који су испод линије сиромаштва. Ту, каже Боровић, чекања не сме да буде јер се ради о голој егзистенцији тих људи.
„Социјална заштита никада није била потребнија и новац се једноставно за ту сврху мора наћи. На једној страни, морају се наћи механизми помоћи код плаћања комуналних и социјалних услуга и на другој, обезбеђење голе егзистенције, дефинисати неопходну социјалну заштиту. Зашто не и кроз отварање нових народних кухиња“, сугерише овај економиста.
Не треба, како каже, инсистирати на нормалности у ванредним приликама, него се ухватити у коштац са егзистенцијалним проблемима. Србија има ограничење деловања НБС кроз Закон о Народној банци, а то је велика штета, јер би то био идеалан начин да држава кроз задуживање према својој централној банци, релативно лако изађе из ових проблема, закључио је Боровић.