Истраживања српски научника на том институту разликују се у односу на светска јер нису примећени падови концентрације антитела након три-четири месеца, наводи наша саговорница.
„Применом серолошких тестова могуће је утврдити ко су асимптоматски случајеви, који потенцијално могу и да пренесу заразу. Они су практично за ширење заразе и најопаснији зато што не можете да их изолујете из колектива јер се симптоми на њима не виде“, додаје она.
На питање да ли они инфекцију шире више него оболели који имају симптоме, докторка каже да то није случај и да они инфекцију шире на исти начин само су опаснији јер су непрепознатљиви.
Сарадница на Институту истиче да је потребно пратити две класе антитела, она која се јављају кад инфекција доспе у организам – ИГМ, и она која настају 7-10 дана и која су трајна или заштитна антитела – ИГГ.
„Код некога се појави концентрација ИГМ антитела чак и неколико дана пре симптома до неколико дана након појаве првих симптома. Тада треба радити серолошке тестове јер се онда добија потпуно поуздан резултат. Та ИГМ антитела расту онда још неколико недеља, а затим њихова концентрација опада. ИГГ (заштитна, трајна антитела) јављају се од 7. до 10. дана и опстају, како наша истраживања показују, четири месеца без пада“, истиче Марија Гњатовић.
Да ли у та четири месеца особа може поново да се зарази, нико не може да тврди, каже она и додаје: „Имали смо случајева да код неких пацијената долази до поновног повећања ИГМ антитела, као да је особа поново била изложена, али без симптома. Претпостављамо да је раст тих антитела био последица поновног излагања“, закључује.
Докторка Гњатовић је додала да, захваљујући тестовима ИНЕП-а на атитела, сасвим се поуздано види да је у питању Сарс-КоВ-2 а не нека друга вирусна инфекција.
Прочитајте и: