Туристичка сезона у Русији је и званично почела 1. јула – може се путовати у сваки регион земље, укинута је обавезна двонедељна изолација и више се не траже потврде и тестови о одсуству вируса корона, осим ако се иде у санаторијуме. Почели су са радом хотели, одмаралишта и музеји. Плаже су ове године отворене два месеца касније и рекло би се – никад нису биле пуније.
Плаже крцате, али иде се и на планине
Домаћи туризам је покренут у 74 руска региона, од Калињинграда до Владивостока, уз одређена ограничења и мере предострожности, које подразумевају ношење маски у затвореном простору, држање дистанце од метар и по и слично – све зарад безбедности и заштите здравља грађана.
Огромну популарност међу туристима традиционално имају морске дестинације, попут Крима и Сочија, али и планински предели земље. Проблем је мало слободних места, па ће га они који нису на време резервисали смештај сада, у јеку сезоне, тешко и наћи.
„Тренутно водеће туристичке агенције нуде туре у Хакасију, на Алтај, у Карелију, као и путовања у Санкт Петербург заједно са Карелијом. То су веома популарне и тражене дестинације. До Карелије људи стижу и преко Петрозаводска и преко Петербурга, па одатле аутобусом. Језеро Бајкал је такође популарно. Нажалост, проблем је што нема могућности да се сви сместе, јер нема довољно смештајних капацитета“, каже за Спутњик Сергеј Голов, председник Савеза туристичких агенција Русије.
Туристичка индустрија – како у Русији, тако и у целом свету – највише је страдала током пандемије вируса корона и претпела је огромне губитке, али руски председник Владимир Путин чињеницу да су границе затворене види као шансу за развој унутрашњег туризма. Он сматра да се у овој области, пре свега, треба позабавити инфраструктуром и подршком пословних иницијатива, као и „растућим“ новим компанијама.
„Страдале су практично све сфере повезане са туризмом – хотелијери, туристичке агенције, туристички оператери, угоститељски објекти. Врло је тешко израчунати губитке. Али данас је од великог значаја подршка државе које се даје, па многи покушавају да добију одговарајуће субвенције од државе. Свима је било тешко током пандемије, али сада се све враћа у нормалу. Истовремено, за туристичку индустрију је врло важно и да поново оживе туристичка путовања у иностранство тј. спољни туризам“, каже Голов.
Савез туристичких агенција Русије саопштио је да су почетне цене за аранжмане до популарних руских дестинација из Москве првих дана јула биле 30 одсто јефтиније у односу на претпрошлу годину или су у рангу прошлогодишњих.
На пример, седмодневни аранжман у Сочију за две особе са летом из Москве од 14. до 18. јула се може наћи и по цени од 28. 900 рубаља (око 356 евра), што је скоро 30 одсто мање него претпрошле године. То се, између осталог, може објаснити знатно повећаном конкуренцијом између авио-превозника у том правцу и, сходно томе, смањењем цена за авионске карте. Минимална цена сличних тура на Крим је 10 одсто нижа него у јулу пре две године и износи 28.900 рубаља.
У поређењу са истим периодом 2019. године, минималне цене седмодневних аранжмана на Криму, у Анапи и Сочију остале су практично на истом нивоу. Међутим, како се сезона развија ове године, почетне цене летовања на југу Русије постепено расту, али то је природно сезонско повећање, што је такође било типично за руска летовалишта и у претходним годинама.
Бајкал такође радује ниским ценама авио-карата. Путовање на ову дестинацију, која је често (не)достижан сан многих, сада је приступачније, па ове године Руси имају ретку прилику да посете источни бисер земље по таквим ценама.
Тренутно има понуда за седмодневно путовање на Бајкал за две особе са летом из Москве и боравком у хотелу са две звездице (без хране) по цени од 53.300 рубаља, што је око 656 евра. Слична понуда аранжмана за две особе има и за Алтај и то по цени од 32.400 рубаља (399 евра), као и за Калињинград 23.021 рубља (283 евра).
„Срећа у несрећи је што је домаће тржиште добило огромну подршку државе, па су и сами туристички оператори преиспитали многе правце и почели да развијају домаћи туризам. Мислим да унутрашњи и спољни туризам треба развијати паралелно. Наше домаће тржиште може да издржи конкуренцију повезану са спољним туризмом. Друга ствар је што би требало покренути и изградњу смештајних објеката и инфраструктуре у Русији... Морамо развијати еколошки туризам, гастро туризам и манифестацијски туризам, који је због пандемије вируса корона практично замро, а иначе је увек повезан са великим бројем људи“, каже Голов.