Познато је да су нацисти организовали експедиције у разне делове света како би реализовали научна истраживања. Међутим, то су углавном биле археолошке експедиције. Када је реч о Арктику, постоје теорије да је Хитлер тамо наводно планирао да пронађе тајни пролаз ка центру Земље како би лакше стекао власт над целим светом.
Упркос разним легендама које круже, циљеви нациста били су далеко реалистичнији. Још пре почетка Другог светског рата немачка војна команда је почела да прави планове за Северни морски пут.
1931. године, док су СССР и Немачка још увек били у добрим односима, познати конструктор цепелина Хуго Екенер је заједно са групом немачких истраживача учествовао у међународној арктичкој експедицији. Ваздушни брод „Граф Цепелин“ са тимом совјетских и немачких научника кренуо је из Лењинграда преко Баренцовог мора до Земље Фрања Јосифа, а одатле према Северној Земљи. Задња станица је био Берлин. Совјетско руководство је без размишљања одобрило тај лет, јер је арктички регион тада био потпуно неистражен пуст простор.
Тајне базе
Немачки Генералштаб је 1939. године искористио извештаје са те научне експедиције приликом израде планова војних операција у зони северних мора. На иницијативу команданта подморничке флоте Немачке, адмирала Карла Деница, почела је изградња специјалних подморница, које су биле предвиђене за ратовање у арктичким условима.
С тим у вези, донета је одлука да се на Арктику изгради база за немачке подморнице. Иако је то формално била совјетска територија, граница у тим ненасељеним местима практично није била заштићена. База се градила у леду, а све што је било потребно достављале су подморнице.
У марту 1941. године совјетска авијација је приметила немачки авион До-215 изнад острва Александрина Земља. У лето 1942. године совјетски пилоти открили су на том подручју и непознати радар. Скренули су пажњу на то да неко са острва шаље сигнале ракетама. На острву су из ваздуха били видљиви и неки објекти, затворени металном решетком. Совјетска команда у том моменту није располагала ресурсима да би открила шта се дешавало у тим неприступачним крајевима. Важније је било решавање конкретних војних задатака.
Трагови „Кригсмарине“
Одмах после рата, 1951. године, почеле су са пристижу нове информације о активности нациста на Арктику. Половином септембра 1951. године совјетски ледоломац „Семјон Дежњев“ наишао је на остатке немачке војне базе у области Александрине Земље на рту Нимрод. Тамо су пронашли метеоролошку станицу са радио-предајником, складишта, комплексе за становање. Истраживачи су пронашли залихе конзерви, одеће, различита документа која су се односи на метеоролошку станицу. Испоставило се да је током ратних година на острву била активна тајна нацистичка база № 24 „Кригсмарине“. У близини је откривена и друга база, где се, према подацима налазила метеоролошка станица „Шацграбер“.
Крајем педесетих година прошлог века, за време изградње аеродрома на полуострву Поларних пилота, пронађен је улаз у пећину у стени. Било је тешко доспети унутра због плима, јер је у то време пећина била потопљена.
Када су те информације објављене у јавности појавиле су се гласине да су се у пећини током рата базирале нацистичке подморнице. Постоје незванични подаци о томе да је у септембру 1944. године у пећини боравио командант совјетског миноловца „Т-116“ В. А. Бабанов. Постоји верзија да је он имао специјални задатак да тражи тајне базе нациста.
Према неким изворима, Бабанов је причао да су се у дубини пећине налазила два пристаништа са опремом. Опис који је дао Бабанов у потпуности се поклапа са информацијама које је у својим мемоарима изложио адмирал Карл Дениц.
Међутим, совјетски капетан није оставио никакве званичне извештаје о својој операцији, а све што је зна о томе испричали су његови пријатељи са којима је поделио информације. Друга верзија је да документа о томе постоје, али да су тајна.