Напустили су самит јер су оценили да међу партнерима у ЕУ нема истинске воље за солидарност и помоћ најтеже погођенима пандемијом, као ни свести да без тога цела Унија срља у пропаст, преноси Б92.
Али су уочи данашње нове рунде састанка ставили до знања да се „врло опрезно надају“ да је договор могућ, јер постоји оквир за нагодбу о замашној помоћи за опоравак Уније од тешких економских и социјалних последица епидемије короне.
То су медијима пренели француски и немачки званичници на заседању, док је канцеларка Меркел долазећи на самит изјавила да је „остварен напредак који даје наду за договор данас“.
„Ја долазим с великом одлучношћу да се оствари напредак… мада још ништа није утаначено“, рекао је новинарима Макрон који је током самита бурно критиковао тзв. штедљиву четворку, Холандију, Данску, Аустрију и Шведску, којима се придружила и Финска, због њиховог захтева да се предложени фонд субенција и кредита осетно смањи и бесповратна помоћ најугроженијим земљама услови структурним реформама.
„Штедљива четворка“ и Финска су изашле с последњим предлогоом да се субвенције са 500 милијарди евра смање на 350 милијарди евра, а да се уз кредите од 250 милијарди, такође смањи и предложени вишегодишњи буџет ЕУ од хиљаду и 75 милијарди евра.
Остале чланице европске 27-орице би, мисле званичници у Бриселу, можда прихватиле коначну нагодбу од 390 милијарди евра субвенција, али су Берлин и Париз ставили до знања да је крајња доња граница 400 милијарди и Макрон је поручио да је „боље отићи без договора, него с лошим компромисом“.
Француски председник је, како су навели извори, оштро критиковао најтврђег у „штедљивој четворци“, холандског премијера Марка Рутеа, као и аустријског канцелара Себастијана Курца.
„Питање је следеће“, рекао је Макрон, „или ће вође ЕУ, одговорни европским народима, бити способни да изграде јединство и поверење, или ћемо ми раздором показати да је Европа слаба, разбијена неповерењем?“, преноси Б92.
Немачки лист Зидојче цајтунг је данас у осврту предочио да „уколико пројекат помоћи од стотина милијарди евра не би успео, Европска унија би морала озбиљно да преиспита своје разлоге постојања“.
„Штедљива четворка“ и Финска такође сматрају да се помоћ мора дати чланицама које су најтеже погодјене пандемијом, а које саме због презадужености и помањкања сопствених средстава не могу да се изборе с падом привредне активности, али тако да се „троши само оно што је зарађено“.
Али мисле да то више морају бити кредити, него велика свота „поклона“ које ће солидарно враћати све чланице Уније, као и да те мање имућне чланице, а то су нарочито Италија и Шпанија, упоредо морају преузети обавезу спровођења структурних реформи тржишта рада, пензионог система и буџетско-пореског механизма.
Италија, Шпанија и јужне земље ЕУ су такође велика извозна тржишта за „штедљиву четворку", Финску, као и Немачку.
Врло тугаљиво је питање, казали су званичници на заседању, и како ће бити прихваћен став већине чланица ЕУ, Европске комисије и Европског парламента да из укупног фонда опоравка од хиљаду и преко 800 милијарди евра средства не могу добити оне чланице Уније које крше темељне вредности владавине закона, независности правосуђа и слободе медија.