Власти у Приштини, према нашим изворима, месецима преговарају са немачким обавештајним службама о набавци топова и противоклопних ракетних система за такозвану војску Косова, а у фокусу им је и допуна лаког артиљеријског оружја и савремено пешадијско наоружање чији добар део Косово већ поседује.
Немачка наоружава Косово уз дозволу Ангеле Меркел
Немачка тиме што наоружава Косово, крши споствена правила и законе, јер одредбом из 1971. постоји начелна забрана да се оружје извози у земље које нису чланице НАТО.
Како би оправдала статус четвртог највећег извозника оружја на свету са 5,8 одсто удела у тржишту оружја, ова одредба је замењена компликованим процесом, па тако у „спорним“ продајама оружја последњу реч има Савезни савет за безбедност, који предводи канцеларка Ангела Меркел и још неколико ресорних министра немачке владе.
Овај Савет одобри око 60 одсто захтева произвођача оружја за извоз у земље које нису чланице ЕУ или НАТО, показала је студија Хесенске фондације за истраживање мира и конфликата (ХСФК), урађена по налогу невладине организације Гринпис, пише „Дојче веле“.
С обзиром на ранија сазнања о немачкој помоћи нелегалној албанској војсци на Косову и раније писања медија да ће Приштина купити још оружја у Немачкој, проверили смо с поузданим изворима из врха косовске власти и добили потврду да су косовски Албанци до сада искеширали Немачкој око 170 милиона евра за куповину оружја, опреме и обуку припадника КБС –а, а преговарају о набавци нове туре немачких аутоматски пушка Г-36 (Хеклер и Кох) и тенковима „Леопард 2“.
Берлин не жели компромис
Војни аналитичар Митар Ковач, потврђујући информацију Спутњика, каже да у свему овоме нема ничега необичног, с обзиром да је политички став Немачке према Косову познат, а као такав, за собом повлачи и овакве потезе.
„Немачка не жели било какав компормис, односно, хоће да задржи целину Косова и Метохије у такозваној држави Косово. У том смислу, може се разумети и настојање Немачке да јача оружане снаге лажне државе Косово и то чини на више начина, на пример, кроз обуку кадра и процес наоружавања те војске,“ наводи Ковач.
Наш саговорник подсећа да и у периоду кад се није говорило о стварању оружаних снага Косова, Немачка је такође тајно радила на опремању такозваног Косовског заштитног корпуса (КЗК) са лаким наоружањем, војничком опремом...
„Данас се настваља тај процес са опремањем косовске такозване војске, само са сложенијим борбеним системима. Пре свега, то се односи на преносне противоклопне и противваздушне ракетне системе, на командно информационе системе, логистичку опрему, средства транспорта, убојних средстава и тако даље,“ набраја наш саговорник.
Све ово је потврда, како каже, да се политичко опредељење у овом процесу преговарања, што се тиче Немачке неће мењати, и да ће Немачка вршити јаке притиске на институције ЕУ да се не дозволи било какав компормис и да је једино решење признање Косова од стране Србије.
Косово за Немачку није кризно подручје
Ковач, такође, наводи да не постоји међународни механизам којим би се Немачкој забранио да наоружава држве које су нестабилне и потенцијално конфликтне.
„Немачка је од почетка инспиратор кризе и проглашења независног Косова. Пред међународним институцијама она је дала свој легитимитет тиме што Косово третира као суверену, слободну државу која није тренутно ни у каквом „рату“, и није у том смислу, кризно подручје у које не може да извози војну опрему,“ објашњава Ковач.
Овакви поступци Немачке, закључује Ковач, не користе никоме, већ само продубљују кризу и доводе нас све у домен потенцијалних оружаних сукоба.
Пушке и у Мексику
Немачко оружје се не налази само на Косову, од територија ван НАТО, већ и у другим кризним подручјима. Њихове аутоматске пушке Г-36 завршиле су и у рукама мексичке полиција која их је користила 2014. у масакру над студентима који су протестовали. У Јемену, где годинама бесне грађански рат и хуманитарна криза, користи се оружје са ознаком „made in Germany“.
Поменута студија испитала је и коме су немачке фирме - уз одобрења власти - извозиле оружје од 1990. године и да ли су при томе поштовани критеријуми Европске уније. У тим смерницама се рецимо државе чланице позивају да воде рачуна о "људским правима и хуманитарном међународном праву", као и одржавању "мира, безбедности и стабилности" у региону у који се ратна опрема извози. У редовне и издашне купце немачког оружја, од тенкова и подморница,па до лаког наоружања осим Косова спадају и Египат, Алжир, Саудијска Арабија и Уједињени Емирати.
Посланица опозиционе немачке Левице изјавила је да је „читав систем контроле болестан, без обзира на то која је коалиција на власти“, и подсетила на захтев њене посланичке групе - да се сасвим забрани извоз оружја.
Само у првом кварталу ове године је одобрен извоз немачког оружја у вредности од 1,16 милијарди евра. Иначе на Косову по подацима од прошле године према њихових институција у поседу грађана има око 250.000 илегалног оружја, међу којима су пронађени ручни минобацачи али и немачке аутоматске пушке Хеклер и Кох.