„Никада нисмо желели да се играмо са хибридизацијом. Било је апсолутно ненамерно“, рекао је Атила Мозар, старији истраживач на Институту за рибарство и аквакултуру у Мађарској, пише Лајвсајенс.
Руске јесетре критично су угрожене и такође економски важне: оне су извор већине светског кавијара. Ове рибе могу нарасти до 2 метра дужине (2,1 метар).
Амерички веслонос филтрира зоопланктон у водама одводног базена реке Мисисипи, где се испушта вода из Мисисипија и њених притока. И он је велики, нараста до 2,5 метра дужине.
Случајно створена хибридна врста
Као и јесетра, и веслонос има слабу стопу раста и развоја што их доводи у ризик од превеликог риболова. Они су изгубили станиште бранама у дренажи Мисисипија, саопштено је из Зоолошког музеја Универзитета у Мичигену. Ове две врсте последњи пут су делиле заједничког претка пре 184 милиона година, пише Тајмс.
Ипак, на изненађење Мозара и његових колега, могли су да се узгајају. Истраживачи су покушавали да узгајају руску јесетру у базену кроз процес зван гинегенеза, врсте асексуалне репродукције. Код гиногенезе, сперма покреће развој јајашца, али не успева да се стопи са језгром јајета. То значи да његова ДНК није део добијеног потомства, који се развија искључиво из матичне ДНК. Истраживачи су за тај поступак користили сперму Америчког веслоноса, али догодило се нешто неочекивано. Сперма и јаје су спојени, што је резултирало потомством гена јесетре и веслоноса.
Створена врста излегла се на стотине примерака, пише Тајмс. Неки су пола- пола мешавина гена ове две врсте, а неки више подсећају на јесетру.
Већина хибридних врста, попут лигера (мешавина лава и тигра) и мула (мешавина коња и магараца), не могу да имају своје потомство, па нова врста вероватно није изузетак. Мозар и његове колеге планирају да се брину за рибу, али неће их стварати више, јер би хибрид могао да надмаши домаће јесетре у дивљини и погорша њихове шансе за опстанком.
Прочитајте још: