У православном свету издваја се једна светиња за коју су све остале везане. Ако једна светиња може да се поистовети са Црквом то је у прошлости била, а, на неки начин, је и сада, Света Софија у Цариграду. За ту светињу везани су сви хришћани. Она је била главна светиња у време неподељеног хришћанства, величанствена. Сувишно је говорити о томе колико она значи за нас хришћане и за цео цивилизовани свет у историјском, посебно у уметничком и теолошком смислу”, рекао је епископ Јоаникије, објављено је на сајту епархије.
Додао је да је Света Софија симбол свих страдајућих светиња, али су сви православни народи везани за тај свети храм.
„Не треба заборавити, када је велики руски кнез Владимир послао своје изасланике да види какве су вере у свету, па да му поднесу извештај да би и руски народ знао да се определи за неку од монотеистичких религија, да су ти његови изасланици, дошавши у Константинопољ и ушавши у Свету Софију на богослужење, били задивљени до те мере да су говорили: Нисмо знали да ли присуствујемо служби на земљи или већ на небу“, рекао је Јоаникије.
Додао је да смо и ми „примили веру од тог храма“ наводећи да су изасланици Светог патријарха Фотија, Свети Кирило и Методије, међу осталим словенским народима, крстили су и наш, српски народ.
„Наши преци су са великом радошћу приступали тој светињи док је она била православна, а и када је претворена у џамију они су се дивили њеној лепоти. Не треба заборавити да је последњи византијски цар пострадао за Свету Софију 1453. као што је раније кнез Лазар за светиње на Косову и Метохији. Први хришћански цар се звао Константин и последњи, који је пострадао у Цариграду византијски цар такође се звао Константин, а био је српски сестрић, његова мајка је била Српкиња“, рекао је епископ.
После тога Света Софија је била претворена у џамију, што је, оценио је владика, био страшан знак за све хришћанске народе, који су падали под турско ропство, па су многе друге светиње биле претворене у џамије, као што су, неколико векова касније, црква Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу, Богородица Љевишка и друге наше светиње.
„Не треба заборавити ни то да је манастир Светог арханђела Михаила, који је подигао цар Душан, једна од најлепших светиња које су подигли Немањићи, још величанственији храм од Дечанског, та светиња је порушена од стране Турака и исламиста и од ње је зидана џамија у Призрену“, указао је епископ будимљанско-никшићки.
Он је навео да је Света Софија од 1934. служила као музеј, била отворена за све вере иако се у њој није обављало ничије богослужење, али се, макар, могло слободно прићи и дивити се архитектури, мозаицима, том чуду од уметности.
„Сада у ове дане, одлуком председника Турске Ердогана, који обнавља османску идеологију у Турској, она се, опет, претвара у џамију. То је тужан моменат за сав хришћански свет и сведочи о једном: да је у давнини извршено насиље над тим светим храмом и над многим другим светим храмовима у поробљеном хришћанству за време турске империје, али да од тог насиља несу одступиле ни данашње власти у Турској и оно што није њихово присвајају“, рекао је Јоаникије.
Додао је да то „у много чему подсећа на оно што чине обезбожене власти у Црној Гори“.
„Оне, такође, хоће да присвајају светиње и кажу: Нема проблема, ви ћете и даље служити, мада су тамо у Закону записали: Служиће својој намени докле власт не одлучи другачије, а онај на кога је уписана светиња може да јој одређује намену. Ако је извршено насиље над њом и она насилно прекњижена, шта онда можемо да очекујемо? Исто ово и још горе“, констатовао је владика Јоаникије.
Поручио је да су ово искушења којих у историји мора бити, а та искушења хришћане још више обједињавају. Као пример је навео неспоразуме, који су последњих година, постојали између Руске цркве и Цариградске патријаршије. Међутим, поводом овог „злог чина“ који је учинио председник Турске Ердоган једнако мисле, сматра владика Јоаникије, руски патријарх и цариградски и српски.