Подсећа се да је Шведска током пандемије коронавируса привукла пажњу света због свог "меког" приступа борби против смртоносног вируса - одбачене су ванредне рестриктивне мере и препоручена самоиницијативна ограничења и употреба маски.
Овај приступ је оцењен као либералан, а током америчких протеста виђали су се натписи "Будимо као Шведска", иако је било јасно да где год су примењиване блаже мере стопа смртности је била већа.
Мотиви одлуке Шведске агенције за јавно здравље да примени "меки" приступ и данас су делимично мистерија.
Неке друге земље, које су у почетку користиле ову стратегију, одустале су од ње, јер се број смртних случајева повећавао, медутим Шведска је остала верна свом моделу, а питање је - због чега?
За стицање колективног имунитета потребно је да велики део популације, пожељно млађих људи буде заражен.
Ово међутим није био званичан циљ Шведске агенције за јавно здравље, али је ипак јавно изречен званичан став да ова врста имунитета може да помогне у сузбијању ширења болести тако да све указује на то да је то ипак био циљ који је Агенција желела да постигне.
Још један доказ у прилог томе јесте да агенција инсистира на обавезном школовању деце нижих разреда, да већ дуже време умањује значај тестирања и да је одбила да призна значај асимптоматског ширења вируса.
Ова јавна здравствена установа и даље не препоручује ношење маски у јавности упркос свим доказима њихове ефикасности.
Поједине организације, попут Светске здравствене организације, осудиле су имунитет крда као стратегију, а извршни директор Здравственог програма СЗО др Мајк Рајан је у мају навео да овај приступ може да изазове бруталну аритметику и наведе на закључак да се људским животима и људској патњи не придаје никакав значај.
Без обзира да ли је имунитет крда циљ или споредна појава шведске стратегије, остају чињенице и постигнути резултати који су веома лоши.
Према сазнањима Агенције, процене су да мање од 10 одсто Швеђана има антитела на корона вирус, тако да идеја о имунитету крда није успела.
У Шведској је број умрлих већи него у Америци: тамо је 20. јула забележено 556 смртних случајева на милион становника, а у САД 425.
У овој земљи је, такође, страдало четири пута више људи него у свим осталим нордијским земљама заједно, а већ неколико недеља Шведска је међу водећим земљама у свету када је у питању стопа смртности.
Упркос свему томе, стратегија, званична државна, де факто остаје иста.
Могуће је да је Агенција за јавно здравље заиста веровала да је њен приступ најприкладнији и одржив, као и да ће се у другим земљама, које су увеле оштре рестриктивне мере и изолацију, десити гори сценарио, па се зато и одустало од увођења озбиљних ограничења.
Можда је неспремност да се призна грешка и преузме одговорност за хиљаде смртних случајева главни разлог што постоји отпор да се уведу фундаменталне промене.
"У Шведској је ова стратегија довела до смрти, патње и туге, а изнад свега - нема назнака да је национална економија прошла боље него у другим земаља. Тренутно смо остатку света дали само пример како се не треба борити са смртоносном заразном болешћу. Надамо се да ће ускоро бити откривена вакцина, а до тада се држите и не примењујте шведску стратегију", поручили су шведски научници.