Научне претпоставке до сада су говориле да је у давној праисторији, пре више милијарди година, постојао један суперконтинент, који се временом разделио на седам великих и осам мањих тектонских плоча. Међутим, нико није имао одговор како су те тектонске плоче настале и шта је покренуло поделу суперконтинента.
Научници са Далијан универзитета за технологију и Кинеског универзитета за геологију, Универзитета Хонгконг, те америчких Хамптон и Нортистерн универзитета, изнели су решење овог тешког научног питања, како је Земљин омотач почео да се дели на 15 тектонских плоча, што је на крају довело и до стварања континената.
Они су у раду, објављеном у научном часопису „Нејчр“, приказали своја сазнања до којих су дошли коришћењем комплексних математичких симулација и 3Д модела.
Према њиховом истраживању, спољни омотач наше планете је очврснуо пошто се она охладила после настанка. Међутим, потом је дошло до новог загревања планете, што је изазвало термалне притиске који су довели до пуцања омотача.
Они су израчунали да Земљина литосфера, спољни омотач, може да издржи само један километар експанзије, имајући у виду да је пречник планете 6.371 километар.
Идеја да се Земља формирала са чврстим омотачем релативно је нова, а до ње су научници долазили и раније, проучавајући стене старе 3,5 милијарди година нађене у Аустралији.
Нова студија кинеских и америчких научника, међутим, има нови приступ питању како се спољни омотач охладио, а потом поново загрејао довољно да пукне.
„Одговор лежи у главном механизму размене топлоте који се могао догодити током раних Земљиних дана“, рекао је Александер Веб са Универзитета у Хонгконгу, један од аутора студије.
У њиховом истраживању указано је да су током најранијег периода Земље вулкани имали веома значајну улогу у размени топлоте, носећи на површину ужарени материјал из језгра на површину. Током времена, истопљене стене које су долазиле на површину су се хладиле и очврснуле, губећи део топлоте која је одлазила у атмосферу.
Међутим, стварањем чврстог омотача, ужарене масе у језгру постале су „заробљене“ и све мање су могле да излазе на површину. Због тога је дошло до загревања језгра, његовог ширења и пуцања спољног омотача на више тектонских плоча.