Нови покрет на Апенинима: Циљ Италегзита је излазак из ЕУ

Док Европска унија ради на јачању институционалне инфраструктуре и реализацији буџетског плана за наредних седам година, из још једне земље стижу наговештаји преиспитивања чланства у Унији. У питању је Италија, а иницијатор је бивши сенатор чија је жеља да његова земља крене путем Велике Британије.
Sputnik

По узору на Брегзит, италијански сенатор Ђанлуиђи Парагоне покренуо је Италегзит, суверенистичку странку која има за циљ да Италију изведе из Европске уније.

На то се одлучио само два дана после сусрета са Најџелом Фаражом, лидером странке Брегзит, који је играо кључну улогу у одлуци Велике Британије да напусти Унију.

​Парагоне је бивши члан „Покрета пет звездица“, антисистемске партије, и бивши телевизијски новинар. Он је евроскептик, и не види будућност европског пројекта, чак ни после изгласавања економског фонда за опоравак од последица пандемије ковида 19, вредан 750 милијарди евра, и чињенице да ће прва корисница бити италијанска економија, преноси РТС.

Већина Италијана не жели да напусти Унију

За присталице Уније то је доказ обновљене кохезије и визије за даљу борбу против епидемије, док Парагоне сматра да је то још једна европска заблуда.

Већина Италијана, међутим, не жели да напусти Унију. Само у одређеним моментима, између 30 и 40 одсто изјашњава се за напуштање Уније, а такви су биле кризе у еврозони, или најновије, изазване пандемијом ковида 19.

​Тада је становништво, разочарано недостатком солидарности и брзе подршке Уније, скидало европску заставу и на њено место постављали кинеску, у знак захвалности народу ове земље за допремљену медицинску помоћ.

Ђанлуиђи Парагоне је напустио „Покрет пет звездица“ после формирања владе са проевропском Демократском странком прошле године.

Чак је и десничарска Лига Матеа Салвинија, позната по снажној критици европских институција, ублажила свој став, тако да је Ђанлуиђи Парагоне остао највећи критичар Уније.

Колико ће бити успешан, зависиће с једне стране, од његове способности да формира страначку инфраструктуру, а с друге стране, од степена ангажовања Европске уније да спроведе институционалне реформе и врати се основном принципу постојања — солидарности међу државама и народима.

Прочитајте још:

 

Коментар