Најпогођенија је околина општине Ивањица. Месне заједнице Прилике, Катићи, Дубрава, Међуречје, Мочиоци, Рокци и Лиса претрпеле су велику материјалну штету, пре свега на пољопривредним засадима.
Околина Ивањице – осакаћена
Према речима председника општине Ивањица Зорана Лазовића, комисије и даље процењују укупну штету, што би требало да буде готово за пет до шест дана. Велики напори се улажу у санацију оштећења и заштиту засада, али без помоћи државе, која се очекује, општина је, како каже, немоћна.
Лазовић истиче да редовно снабдевају све противградне станице, али указује на то да упркос толиком броју испаљених ракета, олуја није могла да се спречи.
„Толики број испаљених ракета је утицао на то да се облаци разбију и да невреме не остави веће последице од насталих, тако да нису сви делови Ивањице захваћени. Небо Ивањице, које је територијално шесто по величини у Србији, без дејства суседних општина и градова не можемо сами одбранити“, објаснио је Лазовић.
Разбијање требало да почне у Босни
Тај број ракета општина је испалила по налогу РХМЗ-а. Руководилац Одељења за пољопривреду општине Ивањица др Дејан Манојловић на основу ранијих искустава сматра да је требало да се испали бар 100 ракета, али наглашава да је главни проблем то што разбијање облака није почело у Босни, а наставило се у Србији.
„То је требало да буде разбијано од Ариља и Нове Вароши, али тамо ракете углавном јако мало или уопште не купују. Када тамо почне да се разбија, ми зауставимо све, поразбијамо без проблема“, истакао је Манојловић и додао да су урадили све што је било до њих.
Одговори, а не изговори
Манојловић указује на то да би за заштиту засада требало да се улаже у противградну мрежу, иако Министарство пољопривреде у први план истиче осигурање, које, према нашем саговорнику, људи немају обичај да плаћају, јер је скупо, а већина становништва старо.
Иначе, Ивањица се и даље опоравља од поплаве од пре око месец дана, која је начинила материјалну штету која превазилази два општинска буџета, односно, две милијарде динара.
„Стање је грозно, а перспектива мрачна, али ми смо брдски народ који са много оптимизма прилази свему томе. Боримо се и сналазимо. Не тражимо изговоре, већ проналазимо одговоре“, каже Манојловић.
Подсетимо, министар пољопривреде Бранислав Недимовић указао је пре неколико месеци на то да је у Србији осигурано само 12 одсто обрадивих површина. Према подацима Удружења осигуравача Србије, тај проценат је само од три до пет одсто, што је много ниже у односу на регион.
Из Министарства подсећају да су интензивно радили на модернизацији система одбране од града, као и на подршци домаћинствима у изградњи противградних мрежа, за шта подстицаји износе 50, односно 65 одсто, зависно од подручја, уз максималан износ од 1,5 милиона динара.
Они напомињу да нигде у свету не постоји стопроцентна заштита од града и да противградни систем, колико год био савремен, не може да спречи град у потпуности, али може да га редукује.
Због тога су, како кажу, комбинација аутоматског система противградне заштите од стране државе, осигурање усева и плодова које држава регресира и набавка противградне мреже најбољи начин заштите.
Према ранијим писањима Спутњика, пројекат аутоматизованог лансирног система противградних ракета биће заокружен за пет до шест година.
Србија је један од највећих произвођача малина у свету. На основу података Пописа пољопривреде из 2012. године, највеће површине под малином у нашој земљи налазе се на територији општина Ивањица (1.249 ха) и Ариље (1.226 ха).
Прочитајте још: