Ово за Спутњик каже Веселин Џелетовић, аутор романа „Српско срце Јоханово“, базираног на истинитом догађају, који говори о богатом Немцу Јохану коме је пресађено срце српске жртве „жуте куће“, а који долази на Косово у потрази за одговорима на суштинска питања. На основу овог романа, почетком следеће године почеће снимање играног филма „Жетва“, који ће бити на енглеском језику.
Роман „Српско срце Јоханово“ настао је из поеме коју је наш саговорник написао након сусрета са Немцем који има српско срце, на Косову и Метохији 2004. године. Објављен је 2009. године и од тада је доживео више од 15 издања. Преведен је на многе језике, а оно што је по његовом аутору најбитније, то је да се прича о српском страдању на Косову и Метохији полако шири светом. Роман је, како каже, прича о српском страдању, прича која може да промени лоше слике које су створене о Србима широм света.
„Ако Бог да, сабраћемо велика глумачка имена, за сада већ имамо неколико глумаца који су изузетно запажени, а костимограф је добио Оскара. Значи, биће то једна велика прича, коју ћемо пробати да испричамо целом свету и мени је циљ да и филм учини онолико колико је тај роман учинио. Да промени неке ствари. Роман је утицао да неколико земаља повуче признање Косова и мени је то најважнији део приче, јер је то борба за мој завичај. Ми смо мала земља и у нашим рукама имамо само ту истину и ту косовску тапију, али мислим да је то довољно да изађемо пред свет“, каже Џелетовић.
„Жетва“ је филм о злочину над Србима на Косову
Наш саговорник указује да су Срби свуда приказани као лоши момци и да је истина тотално другачија. Додаје да чланове косовске терористичке организације Запад покушава да прикаже у другом светлу због неких својих интереса, док се они могу описати једном речју — злочинци. Циљ његовог романа и филма „Жетва“ јесте вапај да се ти зликовци казне:
„Уздам се у Бога да је грех који су они починили тако велик, да ће морати да проговоре да олакшају душу и да ћемо сазнати колико тих српских срца куца широм света. Имамо индиције да је до 2.500 Срба завршило као жртве трговине органима, што је монструозно. Черечити некога у 21. веку, а да свет не сазна, то једноставно не може да прође. Свако ко ћути о злочину, он је саучесник.“
Он објашњава да је Немац Јохан дошао на Косово и Метохију, јер је добио име и презиме човека чије срце носи, човека који му је спасао живот. Према Џелетовићевом сведочењу, Јохан је мислио да је то срце завештано да би финансијски помогао породици, није знао да је тај човек киднапован и да су сва његова сазнања касније показала моћ велике медијске блокаде која је рађена над српским народом.
„Сви ти војници који су дошли тамо, у први мах су имали наређења да чувају Шиптаре од Срба, а самим доласком на терен они су се уверили да је тамо отворен лов на Србе, да Србима може да се ради шта се жели и управо у том периоду су нестали многи људи и то пред очима међународне заједнице. Инсистирам на томе да онолико колико Тачи и Харадинај, чије су руке огрезле у крви српских цивила, треба да одговарају, треба да одговара и међународна заједница која је то дозволила“, истиче наш саговорник.
Утицај филма може бити пресудан
Филмски критичар и теоретичар филма Божидар Зечевић каже за Спутњик да није ништа ново ако каже да је утицај филма огроман и да може бити пресудан, алудирајући на ревизију историје која се нарочито тиче чињеница из Другог светског рата, а која је нови тренд на Западу, који је потпуно политички мотивисан:
„У њему, нажалост, учествују и многи историчари и заодевају се плаштом науке тврдећи сада потпуно апсурдне ствари и сведоци смо тога да се врло често у ту борбу, ако тако могу да кажем, борбу мишљења, уплиће и филм. Улога филма је огромна, он може бити пресудан у оваквим стварима. Ипак, верујем да постоји једно формирано мишљење на Западу, као парадигма, а трговина органима и уопште читав низ страшних чињеница у вези са њом још су изван домашаја најшире јавности. Кад то кажем, мислим пре свега на извештај Дика Мартија, који је довољно јасан свакоме ономе ко жели да чита и чује истину.“
Враћа се важна тема у жижу
Зечевић каже да би један филм који би говорио о злочинима Албанаца на КиМ, знатно допринео да се пажња светске јавности окрене и према овом проблему.
„Овакав филм, без обзира какав ће он испасти, да ли ће то бити уметничко дело, да ли ће користити чињенице или покушати да манипулише њима, свакако ће поново постулирати ту тему и ја мислим да је то довољно. Редитељ Кампф ми није баш много познат из досадашњег рада, нисам ни читао роман Џелетовића и обећавам да ћу то учинити врло брзо, али ми се чини да постоје претпоставке да се овим оствари један огроман утицај на светско јавно мњење“, наглашава саговорник Спутњика.
Према његовом мишљењу, највећи број људи у свету никада није ни чуо о илегалној трговини органима и злогласној „жутој кући“, као ни о другим злоделима почињеним на овом простору, па ће филм „Жетва“ за њих бити огроман шок.
„Мислим да је тај шок довољан. Биће много и оних који ће рећи да је то све измишљено, да је то све српска пропаганда и тако даље. Ми већ имамо искуства са таквом врстом реакција и треба и њих очекивати. Генерално, мислим да је ово врло позитивна чињеница и да она може да одјекне пресудно у овом случају“, закључује Зечевић, додајући да је ово велик корак напред у саопштавању истине о Косову и Метохији и о саопштавању једног језивог ратног злочина који се тамо догодио.