Државни секретар САД Мајк Помпео одржао је недавно говор „Комунистичка Кина и будућност слободног света“ у председничкој библиотеци Ричарда Никсона у граду Јорба Линда на југу Калифорније. Помпео је најавио крах политике „необазриве интеракције“ са Пекингом током последњих пола века.
Шеф Стејт департмента је подсетио на стратегију коју је 1971. године председник Ричард Никсон неочекивано усвојио. Тада је Вашингтон био усмерен на зближавање са Мао Цедунгом, како би га придобио на своју страну у дуелу са Совјетским Савезом. Поред тога, САД су касније започеле велике инвестиције у црвену Кину, претпостављајући да ће се уз раст благостања на територији кинеског цара појавити „већа слобода, и да ће Кина бити више пријатељски настројена према другим земљама“. „Та интеракција којој смо тежили није довела до промена у Кини које је хтео председник Никсон“, пожалио се Помпео.
Маовог наследника, садашњег председника НР Кине Си Ђинпинга, државни секретар је описао као сталног заговорника тоталитарне идеологије, чије понашање одражава „вишедеценијску жељу за светском хегемонијом заснованом на кинеском комунизму“.
„Морамо се суочити са суровом истином, којом ћемо се водити у наредним годинама и деценијама, ако желимо слободу у 21. веку, а не кинеском веку о којем Си Ђинпинг сања. Као што је председник Трамп јасно изјавио, потребна нам је стратегија која штити америчку економију и наш начин живота. Слободни свет мора победити ову нову тиранију“, рекао је говорник. Према његовим речима, Кина чини исте грешке као и СССР. Међу њима су непоштовање имовинских права и владавине закона. Садашња америчка влада, Помпео је уверен, треба да користи методе Роналда Регана, који је покренуо велику конфронтацију са Совјетским Савезом.
Државни секретар је истакао да акције власти НР Кине угрожавају безбедност и просперитет становника „слободних земаља света“, и с тим у вези би ове државе требале да „користе оштроумне и одлучне методе за постизање промена у понашању Кине“. Државни секретар је позвао на стварање новог савеза у свету против Пекинга, не искључујући могућност да би Вашингтон могао чак и да увуче Москву у то. По мишљењу шефа америчке дипломатије, таква могућност „произилази из природног односа између Кине и Русије“.
Раније је сличну мисао изразио и Помпеов заменик Стивен Биган, говорећи да се „Русија суочава са озбиљним проблемом који је повезан са присуством Кине на њеним јужним границама“. „Чињеница да се то сада крије због ривалства обе земље са Сједињеним Државама није чврст темељ кинеско-руских односа“, изјавио је Биган.
Економиста Антон Љубич назвао је говор Помпеа објавом хладног рата Кини. Према његовом мишљењу, Јорба Линда је у истој позицији као градић Фултон у државни Мисури, где је Винстон Черчил у марту 1946. године најавио почетак Хладног рата.
Виши научни сарадник на Институту за Далеки исток Руске академије наука, стручњак из Центра за анализу стратегија и технологија Василиј Кашин, рекао је да Помпеов говор, у суштини, није прва објава хладног рата. Пре тога, потпредседник Мајк Пенс је одржавао сличне говоре. Такође, унесени су амандмани у америчке стратешке документе, у којима је Кина као непријатељ „постављена на исти ниво са Русијом“.
„Међутим, овај Помпеов говор по крајњој напетости премашује све претходне. Он је одржан у склопу скандала са затварањем конзулата. И он говори о томе да је све дошло у своје природно стање. Од данас Кина је заузела место главног противника САД“, рекао је Кашин. „Унутрашња политика САД се развила на такав начин да је и републиканцима и демократама постало исплативо да демонизују Кину“, убеђен је Кашин.
Исход новог хладног рата је непредвидив, јер је Кина у свим аспектима, осим нуклеарног оружја, јача него што је то био СССР на почетку конфронтације са САД. „Али Сједињене Државе је захватила тешка економска, хуманитарна и политичка криза. Није јасно како ће се извући из тога. Стога су за Вашингтон почетни услови новог хладног рата много лошији него што су били на почетку претходног“, рекао је експерт.
По процени експерта, савремена Кина је земља са другачијим потенцијалом и ширим међународним везама од Совјетског Савеза ‘50-их година. „Кина је постигла партнерство са Русијом, која је и сама велика сила“, додао је Кашин.
Генерални директор Руског савета за међународне послове Андреј Кортунов не искључује могућност да Бела кућа заиста жели да понови геополитичку комбинацију председника Никсона и државног секретара Хенрија Кисинџера, који су почетком ‘70-их година подржали Пекинг у борби против СССР. „Али сада неће бити могуће спровести такву шему са Русијом. Односи Москве и Пекинга се приближавају нивоу војно-политичког савеза. На пример, Русија је недавно поделила са Кином технологију система раног упозоравања на нуклеарни напад, далеког домета“, објаснио је Кортунов. Према његовим речима, Вашингтон не може да понуди Москви ништа вредније од њене сарадње са Кином.
„Фактори који уједињују Москву и Пекинг надмашују све могуће симболичне вашингтонске ’привилегије‘, истакао је експерт. И генерално гледано, предлажући Москви да уђе у савез против Кине, Помпео одмах захтева пооштравање антируских санкција, истиче политиколог. Стога те изјаве садрже ’више реторике‘. Амерички председник Доналд Трамп нема никакве адуте за преговарање са Москвом. Односи су толико лоши да би Москва могла само теоретски да има користи од боље избалансираног приступа односима у троуглу САД—Русија—Кина“, појаснио је Кортунов.
У међувремену, у Кини су без прекомерне дипломатије одговорили на говор државног секретара. „Помпео је извршио злонамерне нападе против Комунистичке партије Кине и социјалног система наше земље. Његове изјаве не садрже никакву убедљиву основу, то је апсолутно извртање чињеница“, рекао је портпарол кинеског Министарства иностраних послова Ванг Венбин. Према његовим речима, Пекинг нема намеру да мења Сједињене Државе, које „такође неће моћи да промене НР Кину“.
Касније је његов шеф, министар спољних послова Ванг Ји, такође дао изјаву. „Кина неће играти по правилима САД и не намерава да толерише неодговорне поступке са америчке стране“, министра је цитирао лист „Тас“. „Само су САД криве за погоршање кинеско-америчких односа. Они теже ка томе да неповратно зауставе процес развоја Кине и користе све што имају, чак и најниже мере“.
Прочитајте и: