У документу се анализирају поступци које су предузеле земље по том питању. Према извештају, таква имовина укључује и „ону која је накнадно национализована у доба комунизма“.
Разматра се укупно 46 држава које су учествовале у потписивању завршног документа Међународне конференције о имовини жртава Холокауста 2009. године у Прагу, назване „Терезинска декларација“.
Највише критика на рачун Пољске
Како истиче агенција, критике су највише упућене Пољској, чије власти, према мишљењу Стејт департмента, нису испуниле захтеве за повраћај и накнаду имовине. Према подацима Америке, од 5,5 хиљада захтева за повраћај имовине – половина је била одбијена. Поред тога, како се тврди у документу, у земљи није била формирана широка законодавна база за поступање са таквим случајевима.
САД замериле и балканским земљама и Русији
Амерички спољнополитички ресор такође је остао незадовољан политиком власти Украјине, Белорусије, а такође и Босне и Херцеговине.
Поред тога, Стејт департмент имао је и неке замерке упућене Хрватској, Летонији и Русији.
„Русија је учинила мало да спроведе истраживање о пореклу, врати власницима или исплати накнаду за уметничке предмете, који су враћени на крају Другог светског рата након што су их нацисти запленили“, истиче се у извештају.
„Терезинска декларација“ усвојена је на територији некадашњег концентрационог логора у граду Терезину. У складу са декларацијом, планирано је да се жртвама Холокауста врате покретна и непокретна имовина, активе осигурања, културне вредности и уметнички предмети. Она није обавезна и представља међународни акт, којим се руководе владе бројних земаља.