Дехартова главна дужност биће промовисање америчких интереса у том региону у погледу безбедности, одрживог економског развоја и сарадње међу арктичким државама.
Обуздавање Русије, али и Канаде
„Рекао бих да говоримо о геополитичкој борби у арктичком региону тј. САД занима геополитичка доминација и полазећи од тога почели су да се баве развојем ледоломачке флоте, коју и даље немају. Поред тога, америчка политика на Арктику представља покушај оспоравања руских права на Северни морски пут и права Канаде на северозападни пролаз. То је покушај успостављања одређеног америчког диктата у региону и отварање могућности за формирање неког другог центра моћи, покушај супротстављања руским и кинеским интересима на Арктику из страха да ће развој неких северних пројеката постати предмет заједничке политике Москве и Пекинга. Стога се, све што Помпео чини, уклапа у главни ток америчке политике како би се спречили остали утицајни центри на Арктику“, објашњава за Спутњик руски експерт Олег Александров.
Стратегија успостављања америчке доминације на Арктику је, пре свега, усмерена на контролу међународних транспортних праваца – Северног морског пута и других рута, истиче Александров.
„Поред тога, ово је покушај контроле ко ће и на који начин експлоатисати енергетске ресурсе на Арктику. Са становишта САД то треба да раде њихове компаније, а не неке непријатељске. Наравно, САД имају разне интересе, не бих свео само на геополитичке, али овде доминирају геополитички. Постоје еколошки и економски интереси, а постоји и такав фактор као што је једноставно пребацивање главног фронта конфротације између САД и Русије у овај регион“, каже Александров.
Арктик – арена конфронтација
Александров каже да се Америка води хладноратовском логиком посматрајући Русију као потенцијалног противника, а не као потенцијалног партнера. Вашингтону је потребно да створи слику непријатеља, а Русија је за то погодна.
„Сва Трампова реторика и реторика америчког државног секретара своде се на то да је потребно супротставити се напорима Русије и Кине на Арктику. На то циља и америчка арктичка доктрина из 2019. године. У ствари, сва ова дешавања указују на то да говоримо о покушају супротстављања Русији са становишта војних, економских, политичких и других интереса“, констатује Александров.
На питање како Москва може да заштити своје интересе на Арктику, експерт каже да се то може постићи реализовањем потенцијала које Русија има.
„Имплементација неких војних пројеката креће се бржим темпом него реализација економских пројеката. Самим тим, тежак је задатак комбиновати различите правце, и војно-стратешки и економске. Све се своди на то да пројекте које Русија спроводи на Арктику реализују стране компаније. То је својеврсни зачарани круг, настао када је Русија у раној фази привукла огроман број страних компанија и инвестиција... Сада је Русији потребна независна политика у региону, не узимајући у обзир положај потенцијалних инвеститора. Када је реч о безбедносним питањима, тада би сва друга питања требало да буду у другом плану“, каже Александров.
Eксперт сматра да би Русија на Арктику требало да реализује велике државне инфраструктурне пројекте, да улаже у цивилне пројекте, обезбеди цивилни транспорт и услове за живот и рад људи у том региону.
Русија највећа ледоломачка сила на свету
Руски експерт Валериј Журавељ подсећа да је Трамп у јуну ове године потписао меморандум о заштити америчких националних интереса у арктичкој и антарктичкој регији и да је наложио да се створи америчка ледоломачка флота, с обзиром да је недостатак флоте озбиљно кочио Вашингтон у арктичким плановима.
„Истовремено, Американци наглашавају да је то претња безбедности САД, пошто по том питању далеко заостају за Русијом. Они су поставили задатак да до 2029. формирају флоту поларних ледоломаца. Планирају да направе три тешка ледоломца и неколико средњих“, каже Журавељ.
Експерт напомиње да тренутно САД имају само један тешки ледоломац - „Поларну звезду”, којем истиче рок употребе и још један ледоломац средње класе „Хили“, направљен првенство за научна истраживања, а такође и пет лаких ледоломаца који не могу током целе године да плове.
„Постоје још два приватна ледоломца која се користе за бизнис пројекте и истраживање на Арктику. Дакле, укупно девет ледоломаца, од којих су неки застарели“, додаје Жураљев.
Поред тога, америчка стратегија предвиђа и опремање база за ледоломце, како у САД, тако и у иностранству. Према мишљењу Жураљева, једна од база ће бити на југу Аљаске, где постоје велике резерве нафте, док би у иностранству Американци могли да користе војно-ваздухопловну базу на Исланду, у Кеблавику.
Русија, да би задржала лидерство на Арктику, сматра Жураљев, треба да се бави својом ледоломачком флотом. Русија има 43 ледоломца, међу којима су и четири нуклеарна и самим тим је највећа ледоломачка сила на свету.
„Ти ледоломци су разлитичити, намењени су за различите задатке. Основу чине четири нуклеарна ледоломца и дизел-електрична. Они прате целе караване од 10-12 бродова, а 2019. пратили су 510 бродова. Обим превоза роба прошле године је премашио 30 милиона тона. Тренутно правимо и нове ледоломце: "Арктик", "Сибир", "Урал" и "Јакутију", а експерти наводе да ћемо до 2025. године моћи да обезбедимо навигацију током целе године“, каже саговорник Спутњика.
Он додаје да Русија гради и ледоломац „Лидер“, који ће моћи да разбија лед дебљине до четири метра и плови у било којем подручју Северног леденог океана.
„То ће бити моћан брод, који ће ојачати наше позиције на Арктику“, истакао је Жураљев.