Срби на прослави „Олује“: Гест под снажним психолошким притиском у борби за голи опстанак

С обзиром на јако тежак положај преосталих Срба у Хрватској не треба олако осуђивати гест председника Српског националног већа (СНВ) Бориса Милошевића који је одлучио да присуствује годишњици војне акције „Олуја“ у нади да би то могло да отвори пут ка побољшању статуса српске заједнице, слажу се саговорници Спутњика.
Sputnik

Милошевић, који је функционер Самосталне демократске српске странке (СДСС) и потпредседник хрватске владе из редова српске мањине, присуство у Книнуобјаснио је управо покушајем да се направи помак у односима српске и хрватске заједнице како би могло да дође до побољшања изузетно тешког статуса Срба. Он сматра да нова влада у Загребу може да гарантује смањење тензија у друштву.
Иако, како каже, не може да пређе преко „Олује“ и заборави невине цивилне жртве, запаљене куће и егзодус српског становништва, ипак има желудац за сваку врсту геста за који сматра да би побољшао статус српске заједнице.

Срби на обележавању „Олује“ - гест под притиском

Академик Василије Крестић, историчар који се деценијама бави српско-хрватским односима, каже да се  одлазак Милошевића на обележавање годишњице „Олује“ у најкраћем може оценити као прилагођавање постојећем стању.
На питање да ли тај гест може нешто да промени у односима две заједнице, чему се Милошевић нада, Крестић није оптимиста.
„Можда привремено, али трајно, уверен сам да неће променити, јер је атмосфера у Хрватској таква да је потребно предузимање другачијих мера да би се трајно стабилизовала ситуација и да би Срби добили оно место које им као националној мањини припада. Апсолутно немам никаквих илузија и мислим да је овај гест последица снажног психолошког  притиска,  у жељи да се купи нешто што је тешко купити“, каже Крестић за Спутњик.

Срби на прослави „Олује“: Гест под снажним психолошким притиском у борби за голи опстанак

Он нема дилему да ће гест Милошевића наићи и на осуде, али и додаје -  лако је нама ван Хрватске да осуђујемо.

„Ми  морамо да разумемо то стање које је у Хрватској које ни мало није лако. Ја нисам спреман да их оптужујем и да их осуђујем. Покушавам да их разумем и схватам да су у врло тешкој ситуацији чим и на тако нешто морају да пристану“, истиче академик.

Србин из Хрватске, новинар и политички аналитичар Саша Косановић не само да не осуђује гест председника СНВ, него сматра да је то одавно требало да се деси.

Пружити руку помирења

Мада не мисли да су рат у Хрватској почели Срби, а то је, каже, опште уверење у Хрватској, он подсећа да тај рат није почео 1995. када је била „Олуја“, него 1991. године.
Косановић напомиње да је прва кућа у Книну која је у рату запаљена она актуелног градоначелника Книна због тога што му је отац био један од оснивача локалног ХДЗ-а и тај исти градоначелник већ неколико година одлази у Вариводе и Гошиће и обележава српска страдања.
„Мислим да је то једини пут помирења на овим просторима, да скинемо стигму са тих церемонијалних окупљања, ма како га наш народ доживљавао. Наравно да Срби који су протерани и Хрвати који су то направили 1995. године уз почињене бројне злочине, неће имати исти поглед на те догађаје“, каже Косановић.

Срби на прослави „Олује“: Гест под снажним психолошким притиском у борби за голи опстанак

Он сматра да Срби треба да пруже руку помирења, а како ће та рука бити доживљена то, каже, није наш проблем. Оног тренутка када се та рука пружи, лоптица ће, како истиче, бити пребачена на другу страну и право Срба које је и до сада постојало, биће још веће да захтевају да се казни сваки злочин у „Олуји“.

Борба за голи опстанак

Наш саговорник нема дилему да је „Олуја“ била државни пројекат да се Срби протерају и да им се онемогући повратак, што је у потпуности успело. Хрватска је ушла у ЕУ, Срби се нису вратили у Хрватску где су од конститутивног народа сведени на ниво статистичке грешке. Зато он каже да се сада треба борити за сваког Србина и за њихово достојанство, позвавши и Србију да се у то укључи, али не тако што ће да продубљује конфликт између Хрвата и Срба.

„Ако је овај гест Милошевића чин који ће томе допринети, ја га поздрављам. Разумем сваку сузу, свачију фрустрацију. Бомбардовани смо фејсбук статусима људи који сада проклињу вођство Срба у Хрватској, али браћо и земљаци уважите чињеницу о друштвеним реалностима у којима ми живимо, да се овде боримо за голи опстанак“, истиче Косановић.

То је илустровао јучерашњим догађајем када је У Башкој Води претучен дечко који је носио православни крст и Звездин грб на рамену.
Зато сматра да Милошевић треба да оде дигнутог чела у Книн, да ода почаст жртвама српске и хрватске националности и да сутрадан заједно са премијером и министрима почне да ради на бољитку српског и хрватског народа у Хрватској.

Ја мислим да не би требало ићи, али...

И овдашњи новинар и публициста Ратко Дмитровић, иначе родом из Хрватске, сматра да се у овом случају треба клонити осуда. То је најлакше урадити и већ има оних који сматрају да је то усташки дернек који слави протеривање Срба, на коме Срби немају шта да траже.

„У великој мери то је тачно. Ја лично да се одредим, немам никакву дилему да, по мом суду, Милошевић не би тамо требало да иде. Али ко сам ја. Ми то гледамо са стране и немамо право да осуђујемо. На њима је да процене у којој мери су угрожени Срби у Хрватској и који чин може ту угроженост и то стање да побољша“, каже Дмитровић за Спутњик.

Он не сумња да ће Милошевић због одласка у Книн доживети осуде, али напомиње да је реч о политичкој одлуци Срба у Хрватској. Вероватно су сели заједно и рекли – добро, добили смо место потпредседника владе што Милошевић јесте, али и то да ће након Книна, Милошевић и министар бранитеља Томо Медвед отићи до Грубора и поклонити се сенима побијених Срба у „Олуји“.

Срби на прослави „Олује“: Гест под снажним психолошким притиском у борби за голи опстанак

Дмитровић зато сматра да тај чин не би требало гледати црно-бело, већ разумети Србе и размислити о атмосфери у којој су они остали да живе у Хрватској.
Он каже да не зна хоће ли Србима после овога бити боље, али да сигурно не треба осуђивати никога.

Коментар