„Изградња подземне гараже на месту Студентског трга чека да археолози ту прво открију центар античког Сингидунума. Њихови радови почињу на јесен и сасвим је сигурно да ће стручњаци пронаћи нешто вредно, што треба да се сачува“, каже за Спутњик заменик градоначелника Београда Горан Весић.
У Студентском парку, у пењалици на дечјем игралишту, један Београђанин пронашао је пре неки дан двадесетак занимљивих археолошких фрагмената, делова камена, цигле и керамике, па и једно парче сиве керамике рађене на витлу.
Остаци Римског царства на месту будуће гараже коју граде Кинези
Др Мирослав Марић фрагменте је приметио јер је археолог, запослен у Балканолошком институту САНУ. Одмах је знао о чему се ради, да су предмети из периода римске владавине Београдом.
„Нисам ни са ким контактирао, јер је тих неколико фрагмената без икаквог контекста, без детаља помоћу којих бих могао да реконструишем одакле су. Очигледно су насумично скупљени и остављени ту из неког разлога, да ли су то урадила деца или радници који су уређивали стазе, не могу да знам“, каже Марић.
Проналазак га није зачудио, јер на овом простору живот траје већ седам хиљада година. Оближњи Студентски трг био је средиште римског Сингидунума, на њему је највероватније био и римски форум.
Где се налазио антички Сингидунум
Град је био са једне стране омеђен данашњом улицом Цара Душана, цела дунавска падина је била прекривена римским грађевинама, у готово свим улицама откривани су остаци архитектуре и некропола.
Са друге стране град се простирао до Савамале, а на југоистоку до данашњег Трга републике. Важан део града био је легијски логор, место где је Четврта Флавијева легија почетком другог века изградила утврђење, које је обухватало чак 24 хектара. Ту су откривени и војна болница и велике терме.
Др Стефан Поп Лазић, научни сарадник Археолошког института, стручњак из области римских фортификација, са жаљењем констатује да сам центар античког града никада није истражен.
„Било је истраживања на месту где је хотел Сквер најн, откривене су римске грађевине из другог века, на месту Етнографског музеја римске оловне цеви, али то нису била ископавања. Она су се дешавала управо у парку, откривене су терме, римско купатило, као и једна велика грађевина код Платоа, испред Филозофског факултета, али сам простор Студентског трга никада није археолошки истраживан“, каже Поп Лазић.
Откривање закопаног блага
Археолози су бурно реаговали на план Града Београда да на месту Студентског трга изгради подземну гаражу. Градским оцима су указали на чињеницу да је то најбољи простор за презентацију Сингидунума, са идејом да се одустане од изградње гараже.
„У разговорима са надлежнима у Граду Београду направљен је договор да се ураде иницијална ископавања која би утицала на даље планове изградње гараже. Потребно је да се испита очуваност слојева и очуваност архитектуре на том простору, да би се посао изградње дат кинеским партнерима некако изменио, односно да би био представљен део археолошког локалитета“, каже Поп Лазић.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић за Спутњик каже да ће амбициозни план да се открије антички Сингидунум почети да се остварује ове јесени.
„Град Београд је одвојио преко 200.000 евра да Археолошки институт САНУ почне археолошка истраживања на Студентском тргу. Не сећам се када је последњи пут у Србији нека локална самоуправа финансирала археолошка истраживања. Шта је разлог што то радимо? Зато што је на том простору било римско насеље и сасвим је сигурно да ће археолози пронаћи нешто вредно, што треба да се сачува?, каже нам Весић.
Оба археолога са којима смо разговарали, не крију задовољство због чињенице да срце античког Сингидунума неће завршити као римска улица у Рајићевој, која је прекопана, а посетиоци тржног центра на том месту на улазу могу да виде њену макету са свега неколико оригиналних римских плоча.
Калемегдан чува и винчанску културу
Оба примера показују да се у Београду археолошка истраживања не раде систематски, већ само када се нешто пронађе случајно, када стару грађевину треба да замени нова.
Проналазач артефаката на игралишту у Студентском парку, који се бави истраживањем још старијих слојева историје, скреће пажњу на још једну важну чињеницу, на Калемегдану је недавно потврђено постојање насеља из винчанског периода.
„Волео бих да видим да се неке од зелених површина на Калемегдану истраже систематски. То не оштећује парк, он може да се врати у првобитно стање, а ако се нађе нешто што је добро за очување, то би могло да представља додатни квалитет калемегданског парка, додатни садржај за туристе“, каже Мирослав Марић.