Kада америчке компаније шпијунирају друге, то је у реду, али ако то чини Тик-ток — диже се узбуна

Цeнтрални аспект проблема је у томе што је у реду кад америчке компаније шпијунирају друге и када то користе америчке службе. Са друге стране, није у реду и подиже се велика узбуна када то раде други, каже спољнополитички коментатор Милан Мишић поводом намере Трампа да из Америке протера апликацију Тик-ток у власништву киенске компаније „БајтДенс“.
Sputnik

Амерички председник Доналд Трамп је прво најавио да ће забранити Тик-ток у Америци, а потом „омекшао“ став констатацијом да нема ништа против тога да „Мајкрософт“ купи Тик-ток, али да то мора бити завршено за 45 дана.

Он је то објаснио оценом америчких безбедносних званичника да би апликација у власништву кинеске компаније „БајтДенс“ могла да се користи за прикупљање личних података Американаца за рачун кинеске државе, иако су Кинези то демантовали и најавили да им је намера да и даље остану на америчком тржишту.

Американци могу да шпијунирају друге, другима се то не може

Некадашњи дописник „Политике“ из Америке Милан Мишић сматра да у овом обрачунавању Трампа са Тик-током има од свега по нешто и економског рата и политичког надгорњавања и технолошке утакмице и то све у време предизборне кампање.

Kада америчке компаније шпијунирају друге, то је у реду, али ако то чини Тик-ток — диже се узбуна

„Тик-ток је друштвена мрежа која је важна због чињенице да у овом моменту има две милијарде корисника у свету, а њена специфичност је то што корисницима омогућава да гледају, односно да прилажу сопствене видео-записе који се најчешће описују као мало ’уврнути‘ и не смеју да буду краћи од три ни дужи од 15 секунди“, објашњава за Спутњик Мишић, који је добар познавалац нових информационих технологија.

„Када је реч о политичкој димензији овога случаја, она је део ширег контекста сучељавања Америке и Кине, односно успона Кине у свим областима, од економског, војног, па и Кине као ’меке силе‘ и Америке која настоји да такву Кину обузда“, истиче наш саговорник.

Он напомиње да је Тик-ток прошле године забрањен у Индији са образложењем да су проблем његови садржаји који су често на ивици порнографских, а да та мрежа такође има проблема и у Аустралији. То, како каже, није изненађење, јер управо ту има највише корисника.

У случају Америке и Кине, он сматра да је Тик-ток део ширег конфликта, где и једни и други имају своје аргументе. Американци тврде да ће подаци корисника који се преузимају бити злоупотребљени, док Кинези тврде да су они на серверима који су у Америци и Азији ван Кине и да неће бити стављени на коришћење кинеској држави.

Објашњавајући откуд нервоза америчкe администрацијe због Тик-тока, Мишић истиче да се америчка моћ и контрола интернета на неки начин диверсификује појавом нових великих компанија, од којих највећи део долази управо из Кине.

Мишић подсећа на кинески план да до 2025. постану самостална технолошка сила, који садржи и амбицију да у многим областима претекну Америку. Тако је и део заплета са „Хуавејом“ у томе што је то водећа компанија по питању технологије нове генерације, 5Г мреже, која ће бити примењена без обзира на све теорије завере које су у оптицају.

Kада америчке компаније шпијунирају друге, то је у реду, али ако то чини Тик-ток — диже се узбуна

На питање колико је „Мајкрософт“ заиста заинтересован за куповину Тик-тока, поготово с обзиром на званичан став Пекинга да ће уследити контрамере и да би то компанију могло да кошта на другим тржиштима, Мишић одговара да му је чудан тај интерес „Мајкрософта“.

Он напомиње да „Мајкрософт“ има сасвим другачији корпоративни профил, чија се профитабилност у овом тренутку заснива пре свега на сервисима других компанија и на коришћењу клауда. Он није на друштвеним мрежама како су то Фејсбук и Гугл, подвлачи наш саговорник.

Упркос томе што Кинези кажу да не желе да продају Тик-ток и одустану од америчког тржишта, Мишић верује да је и кинески власник те друштвене мреже у дилеми.

Ризици по њега су да ти појединачни случајеви постану талас и глобални проблем који ће утицати на њихов бизнис и профитабилност.

Тик-ток — наставак економског рата Америке и Кине

И политиколог Александар Павић, добар познавалац америчке политичке сцене, сматра да је став Трампа према Тик-току слика и прилика укупних односа две земље и рата који је Трамп повео против Кине у настојању да сузбије њен раст.

Павић сматра да ово није случај са злоупотребом података каквим би Трамп да га представи, јер амерички технолошки гиганти злоупотребљавају много више података и деле их са америчким обавештајним службама, него што то ради иједна друга земља на свету.

„Они су последњи који тако нешто некоме могу да пребацују“, каже саговорник Спутњика.

По његовој оцени, позадина ове приче је наставак економског рата који је Америка започела са Кином.

Једноставно, кинеска фирма је постала врло присутна на америчком тржишту, где има око 100 милиона корисника, па је Америка решила да под изговором наводне крађе података елиминише конкуренте.

„Кинези су свесни тога и зато су јавно упозорили да оно што Американци раде са Тик-током може да се деси некој америчкој фирми на неком страном тржишту под изговором да је она претња за њихову националну безбедност. Прозрели су Кинези ту игру, а ни ’Мајкрософт‘ није одушевљен тиме да буде купац. Зна да то може лоше да се одрази на његово присуство на кинеском тржишту које им је важно, да ће Кинези сматрати да су они део рекетирања велике кинеске фирме“, објаснио је саговорник Спутњика.

На питање у којој мери је на овакав став америчког председника према Тик-току утицала чињеница да су корисници те апликације Трампу покварили посао на предизборном митингу у Талси, када је уместо очекиваних неколико стотина хиљада присталица, који су посредством те мреже послали лажне пријаве, митинг одржан пред само 6.000, Павић каже да га је то сигурно изнервирало. Додаје, међутим, да су много горе преступе против њега учинили Твитер, Гугл који је оптужен да мења алгоритме да би одмогао Трампу.

Kада америчке компаније шпијунирају друге, то је у реду, али ако то чини Тик-ток — диже се узбуна

Трампово показивање мишића

Већа претња Трампу и његовој кампањи долази од америчких технолошких гиганата, јер је врх тих компанија и њихова пословна култура лево либерална, где су конзервативци ретка, готово забрањена врста. Зато му је Тик-ток мала претња у односу на Фејсбук, Гугл, Твитер, објашњава наш саговорник.

Он чак сматра да Трампова нетрпељивост према Тик-току може да му помогне у кампањи да храни наратив који „гура“ још од 2016, да ће он бити тај који ће се обрачунати са Кинезима и да је он тај који ће са њима да изађе на крај.

„Ово јесте још једно показивање мишића према Кинезима, а један од успеха Трампа за време његовог мандата је да су порасла негативна осећања Американаца према Кинезима и да је код већине Американаца превладало мишљење да им Кина представља главну претњу. Можда рачуна да може да добије предизборне поене управо на томе, да је још једном показао зубе Кинезима“, каже Павић за Спутњик.

Коментар