Ово за Спутњик каже Драгана Ђорђевић, научни руководилац Центра изврсности за хемију и инжењеринг животне средине при Институту за хемију, технологију и металургију у Београду.
Нитрати из Бејрута могли би да стигну и до Србије
До експлозије од које је погинуло најмање 100 људи, а повређено више од 4.000, према прелиминарним наводима бејрутске полиције, дошло је услед детонације терета ускладиштеног у луци са 2.700 тона калијум-нитрата — шалитре. Власти су саопштиле да је експлозију изазвала детонација 2.700 тона амонијум-нитрата, који се налазио у складишту након што је 2015. године заплењен на царини.
Наша саговорница тврди да је у оба случаја реч о нитратним солима и да су последице експлозије обе супстанце једнаке, јер су у питању експлозивна једињења опасна по здравље људи:
„Нитрати су повезани са многим канцерима, пре свега са канцером желуца, дебелог црева. Затим, изазивају Паркинсонову болест, Алцхајмер, и слично. У сваком случају, они су врло непожељни, нарочито у животној средини и ваздуху одакле се удишу. Оно што је посебно опасно, из те количине од шест хиљада тона ослобођено је 3.700 тона чистог нитрата, чисте опасне супстанце која се сада налази у ваздуху. Она се налази у облику најситнијих честица, јер се код експлозија и сагоревања ослобађају најситније честице које најдуже опстају у ваздуху и које могу да досегну највеће даљине у свом преносу. Оне могу данима, па и недељама да опстану у атмосфери.“
Киша нас штити
Упитана колики простор може да буде контаминиран експлозијом, наша саговорница одговара да нитрати са ваздушним масама могу да досегну и хиљадама километара удаљене просторе, тако да би могла читава Европа да се „заспе“, ако крену ка нама.
Ђорђевићева додаје да је у овом моменту врло битно пратити метеорологију, односно куда се крећу ваздушне масе од Бејрута. Оно што је добро, како истиче, јесте да се нитрати лако растварају у води и да ће их свака киша врло брзо спустити на земљу и смањити опасност по животну средину и људе.
„Ако наиђу на неки предео где су кише, оне ће га оборити, јер је лако растворан и са водом ће пасти на земљу. Али ако је суво време, онда је опасан. Могу да кажем да су данашње кише повољне за нас, ако потрају још који дан, нема неке опасности од загађења ваздуха на нашим просторима“, указује саговорница Спутњика.
Као најбољу заштиту за људе Ђорђевићева наводи било какву крпу или газу наквашену водом која се стави преко уста, јер су нитрати, подсећа, врло раствориви у води.
Нитрати познати у војној индустрији
Радомир Ковачевић, токсиколог са Војномедицинске академије, нагласио је за Спутњик да су сва нитратна једињења по структури веома једноставна и да се углавном користе у цивилној индустрији када је у питању агрохемија, односно вештачка ђубрива, али се употребљавају и у војној индустрији.
Како он истиче, према запаљивости најопасније једињење је управо амонијум-нитрат:
„Он је у Северној Америци одавно употребљен као индустријски експлозив под именом ’анфо‘. Поред тих примеса, има и неких других и зато се многе земље сада боре да се он избаци апсолутно из употребе због могућих злоупотреба — тероризма, разних диверзантских акција, јер њега је веома лако детонирати. Стварају такве експлозије које стварају фантастична рушилачка дејства.“
Натријум-нитрат (шалитра), додаје он, представља једно од експлозивних једињења које се углавном налази као природни конституент у неким деловима планете, највише на Андима, па су бројни ратови вођени на овим просторима управо захваљујући тим средствима.