Судећи по написима у тим медијима, највећи негативац у Америци, већи и од самог Трампа, јесте потенцијални наследник Ричарда Гренела на месту америчког амбасадора у Берлину, пензионисани пуковник Даглас Мекгрегор.
Страх од Мекгрегора први је проширио Си-Ен-Ен у опширном тексту на свом порталу насломеквљеним „Амбасадор у Немачкој вређа мигранте и избеглице и тражи војни ангажман на граници са Мексиком“, а после су наставили и остали.
Трампов „зликовац“ наслеђује Гренела у Берлину
У тексту се цитирају бројне Мекгрегорове изјаве попут оне да „муслимански мигранти долазе у Европу са циљем да Европу на крају преобликују у Исламску државу“ или да се залагао да америчка војска на граници са Мексиком добије „право да пуца на илегалне имигранте“.
Западни мејнстрим медији „плаше“ се Мекгрегора из више разлога, каже за Спутњик Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“.
„Сама чињеница да је био разматран за саветника за националну безбедност кад је Трамп отпустио Џона Болтона у септембру прошле године, указује да он ужива извесно поверење председника, а што се Си-Ен-Ена и медијске машине тиче, неко ко ужива поверење председника Трампа, по дефиницији мора да буде зликовац“, каже Трифковић.
Планер агресије на СРЈ против „муслиманске мафије на Косову“
Мекгрегор се нашао на удару мејнстрим медија и због изјаве да су Американци „интервенисали против православних хришћанских Срба на Косову и поставили суштински муслиманску мафију за руковођење том земљом и назвали је великим успехом за демократију“.
„Ти људи никада нису били наши пријатељи. Никада неће бити наши пријатељи. Они су неизлечиво непријатељски расположени. Говорим о сунитским исламистима“, додао је Мекгрегор. С друге стране, Мекгрегора је због војничких заслуга у НАТО агресији на СРЈ Бил Клинтон одликовао „Медаљом за Косово“.
Трифковић каже да је Мекгрегор био један од планера операције НАТО-а против СРЈ 1999. године као војник професионалац, односно, да га нико није питао да ли ту акцију одобрава и шта о њој мисли.
„Он је напросто био део тима који је по ’пе есу‘ припремао ту акцију. Међутим, када се демобилисао, односно кад се пензионисао из војске, он је онда имао слободу да о томе изрекне свој политички суд. Дакле, није нужно дошло до неког великог преокрета, јер шта је он приватно мислио о дотичној операцији, значило је да уколико се огласи са својим неодобравањем, да он мора да напусти службу“, сматра наш саговорник.
На исти начин су, након што су изашли из политичких ангажмана, многи учесници у распаду Југославије у својим мемоарима наступали потпуно другачије него кад су били непосредно ангажовани, подсећа Трифковић.
Типично је за учеснике збивања на нашим просторима да могу слободно да проговоре тек кад више нису у активној служби, наглашава саговорник Спутњика.
Без генералског чина због критике концепта америчке глобалне империје
Трифковић истиче да је Мекгрегор још док је био у активној служби испољио склоност ка критици не само организационих аспеката америчке копнене војске, као што је то учинио у свој књизи „Разбити фалангу“, него је након пензионисања критиковао и сам концепт америчке глобалне империје.
„Он припада тзв. школи реалиста међународних односа, а иначе је докторирао међународне односе на Универзитету Вирџиније 1987. године, кад је још увек био у активној служби. Код њега имамо дефинитивну несклоност ка прихватању уходане ортодоксије, било да је реч о организовању и борбеном поретку копнене војске, због чега никад није ни доспео до чина генерала иако је имао бриљантну каријеру“, каже саговорник Спутњика.
Он додаје да је Мекгрегор у Заливском рату у фебруару 1991. године предводио један борбени тим од 19 тенкова и 30 борбених возила „бредли“, који је уништио чак 70 оклопних возила ирачке републиканске гарде, управо захваљујући томе што је извео један неочекивани маневар и зашао иза леђа.
Познавалац Немачке – јеретик либералних медија
Иако се доводи у питање Мекгрегорова стручност за функцију амбасадора САД у Берлину, према Трифковићевим речима, за то место га квалификује то што перфектно говори немачки језик и велики је познавалац немачке историје и културе и што је провео доста времена у тој земљи.
„За либерале он представља баук, јер је у више наврата изразио велику скепсу према имиграционој политици Ангеле Меркел и чак је једном приликом рекао да Немачкој прети исламска најезда. Дакле, то је са становишта политички коректних либералних медија изразита јерес.“