Лабораторијске анализе крви, такозвано серолошко тестирање, не показује присуство корона вируса у телу пацијента. Оно служи да би се утврдило присуство антитела, и значајно је пре свега за научне сврхе. Тако је према првом резултату Националне сероепидемиолошке студије на узорку од 1000 грађана утврђено да је 6,4 посто грађана Србије стекло имунитет на Ковид 19.
Серолошким тестирањем на корона вирус траже се Игм и Игг антитела. Игм тела представљају доказ акутне инфекције, и уколико се пронађу захтевају ПЦР тест како би се потврдило присуство корона вируса. Игг тела представљају доказ да је особа прележала ковид, односно да је стекла имунитет. Међутим, утврђено је да неки пацијенти после прележаног ковида немају антитела, а такође није познато колико су и до када заштићени они који их имају у крви.
Тестирање код приватника четири пута скупље
Свако ко жели да се тестира на лични захтев без пуно чекања, мора да припреми скоро четири пута више новца него што би платио уколико би чекао у реду испред Торлака.
Најјефтинија београдска лабораторија коју смо контактирали ради свеобухватан тест на оба антитела, што укупно износи 1700 динара, а резултати су доступни истог дана.
У другој лабораторији сазнали смо да тренутно раде само брзи тест који кошта 1200 динара, а требало би да почну са анализом на обе класе антитела које ће се наплаћивати по 2000 динара.
Разлика у цени због другачијег метода анализе
Једна од најпознатијих београдских лабораторија у својој понуди има и брзи тест и посебан серолошки тест на Игг и Игм антитела. Брзи тест који обухвата оба антитела се наплаћује 1770 динара, а серолошки 4120. Резултати за Игм тела чекају се један радни дан, а за Игг тела као и за брзи тест буду готови за неколико сати.
На питање због чега се разликују цене брзог и серолошког теста, речено нам је да су методе анализе другачије:
„За Игг и Игм одвојено се ради Елиса, а брзи се ради хомографски. Брзи тест је као онај што се ради у дому здравља, а ови други су Елиса тестови. Само је другачија метода у питању“.
Колективни имунитет тренутно није решење
Подаци о 6,4 посто грађана Србије који су стекли имунитет на корона вирус према националној студији далеко су од прокужености од 60 одсто популације, што би била доња и најтања колективна брана од вируса према неким истраживањима.
Такође, чланови Кризног штаба Републике Србије указали су да није много паметно да се ослањамо на колективни имунитет. Тако је епидемиолог Предраг Кон изјавио да ће се ефективност тог имунитета тек видети, јер недостатак присуства антитела не мора да значи баш у потпуности недостатак имунитета.
„Колективни имунитет је пожељан, али у овој ситуацији очигледно није решење. Ослањање на њега је ризично, јер није могуће оценити како ће се вирус манифестовати код сваког појединца, као што се не може ни утврдити колико дуго се задржава у организму након оздрављења“, рекао је професор Мијомир Пелемиш.