На београдском Булевару краља Александра, накрцаном малим приватним бутицима, спаран и претежно облачан дан, али није то разлог што су локали углавном празни.
Већина људи са маскама и на отвореном ужурбано корача ка одредишту. Само поједини улазе у бутике, али се не задржавају дуго. Многи провире и питају има ли оно што им је потребно, а на одричан одговор настављају даље…
Нема више оне некадашње булеварске кошнице када се чекало испред кабина за пробање одеће док су мушкарци тражили слободно место у оближњим кафанама да би сачекали лепшу половину да одабере све што јој треба – од ципелица до доњег веша.
Али, понеки „инцидент“ поремети тишину велике београдске штрафте за куповину:
Пословну Београђанку затичемо на улазу у бутик хаљина. Фуриозно утрчава у радњу и убрзано износи „прохтев“:
„Дајте ми неку хаљину за посао, само да ми се слаже уз папуче“!
Узима три хаљине и правац у кабину. Није, чини се, ни ушла, а већ је истрчала уз речи:
„Узимам све три, куцајте па да бежим!“.
Бутици у тешком стању - како опстати током короне
Продавачица овог бутика каже нам да се појавом корона вируса ситуација са посетама купаца и прометом драстично променила:
„Много је слабије. Али, уз помоћ државе некако смо успели да опстанемо. Много њих и напушта локале, одлазе. А свима је тешко сада...“
Ни она није сигурна да ли ће на дуже стазе моћи да опстану уколико опстане и вирус.
„Мислим да су људи преплашени и да сада више штеде новац. Најављује се и тај фамозни други талас с јесени. А и сада нам, дневно, уђе максимум до пет људи“, врти главом продавачица.
Људи се променили
Након што је услужила купца који је, више себи у браду промрљао да су ташне прескупе, продавачица Јелена оцењује да су се људи јако променили са појавом пандемије.
„Јако ретко се среће неко ко је опуштен. Сви су у неком страху, грчу, већином нерасположени и наелектрисани, да не кажем непријатни. Има, додуше, и финих који се понашају као да се ништа није десило… Ми се боримо колико можемо. Трудимо се да задржимо добар дух“, уверава нас Јелена.
Она је приметила да се људи понашају у складу са вестима тог дана:
„Кад „намраче“ преко ТВ, нигде никог нема. Ако нису неке лоше вести људи су опуштенији, видим то и по улици како шетају“.
Маша Петковић изгубила је посао у „секндхенд“ бутику на почетку епидемије. Власник бутика није могао да поднесе кирију од три хиљаде евра, тако да су она и колегинице отпуштене, а продавница затворена. Срећом, убрзо ју је примио други послодавац, па сада ципелама услужује београдске даме.
„Промет опада, посао опада. Знатно се осећа да се народ уплашио и да их нема, односно, да чувају паре за „фатални септембар“ или јесен“, прича Петковићева.
Значајна државна помоћ
Власник „Обуће Марко“ Марко Бабић, помажући радницу да среди магацин говори нам да је тешко дати процену да ли ће његова фирма моћи да опстане. Током јуна ствари су почеле су да се враћају у нормалу, али је промет драстично пао у јулу, а ни сада није ни приближан очекиваном.
„Конкурисали смо за помоћ. Добили смо је и то нам је помогло да преживимо период који је иза нас. Не знам да ли бисмо то успели без државне помоћи, али кажем борба за преживљавање и нормализацију тек предстоји. Нисмо отпуштали раднике, сви којима је истекао уговор у последњим месецима, продужили смо га“, каже Бабић.
Спас у електронској продаји
Професор Економског факултета Универзитета у Београду, Зоран Богетић објашњава за Спутњик да ће мали трговци одећом и обућом морати да проналазе неке нове приступе послу, имајући у виду екстремно јачање електронске куповине која је примарно везана за некварљиву робу.
„Редефинисање посла, осавремењивање, бољи услови набавке да би били конкуренти. Са друге стране, нужан је развој неких заједничких платформи и пласмана комуникације са купцима. Занимљиво је колико електронска куповина у малопродаји последњих месеци окупира. Ако педесет посто тога остане и након короне, бројни ће трговци који нису флексибилни у смислу „мултиченел пословања“ упасти у проблеме“, сматра овај економиста.
Неопходне иновације у пословању
Богетић сматра да је већина малих трговаца у Србији без јасне представе и недовољног образовања што се тиче трговине. По њему, интересантно је што немају капацитет за интегрисање и удруживање интереса са другим колегама:
„Извори набавке су сада потпуно претумбани. Преговарачка позиција малих трговаца у односу на велике системе је никаква. Ако не буду направили бољу преговарачку позицију у домену набавке имаће јако лошу ситуацију. Неопходан је јасан план искорака и иновирање модела. Дакле, једино у правцу комбиновања канала продаје - традиционалне директне и онлајн могућ је опстанак. То је оно "клик енд колект" што постаје доминантно. Значи, да људи виде, проуче, па дођу да купе. А присуство малих трговаца на интернету је отприлике у траговима“.
Помоћ државе малим трговцима значајна је, али је по мишљењу нашег саговорника кратког даха. Важнија је инфраструктурна помоћ, и преоријентација у правцу стварања заједничких знања и платформи како би могли да праве искораке и да опстану.