Влада Србије је имала законски рок да закључно са 30. јуном донесе коефицијент за обрачун те аконтације, али то није учинила. На питање како ће то кашњење утицати на исплату обештећења онима којима имовина није могла да буде враћена у натури, Секулић је, пре свега, изнео очекивање да ће коефицијент ипак ускоро бити донет.
„Одлагање је везано за епидемију коронавируса, али у комуникацији са Министарством финансија није доведено у питање да ће коефицијент бити утврђен. Једини разлог који још мало може да одложи доношење коефицијента је то што постоји потреба да се ближе регулише сам начин доспећа и исплате обвезница“, објаснио је за Спутњик директор Агенције за реституцију.
Законом о враћању одузете имовине и обештећењу је прецизирано да ће власници одузете имовине којима она не може да буде враћена у натуралном облику бити обештећени тако што ће добити државне обвезнице које доспевају у року од 12 година, а исплаћују се у једногодишњим ратама, од 15. децембра 2021. године.
За оне старије од 65 година тај рок је скраћен на десет година, а за старије од 70 година рок исплате је пет година.
Убрзо коефицијент, а до краја године и аконтација
За обештећење држава је предвидела укупно две милијарде евра, уз припадајуће камате, с тим да обештећење једног власника не може да буде веће од 500.000 евра, без обзира колика је била вредност имовине која му је одузета.
Секулић каже да ће врло брзо бити познато да ли ће исплата ићи по постојећим процедурама или ће је Министарство финансија регулисати на нешто прецизнији начин.
„Ту, колико ја знам, не постоји никаква намера да се одложи доношење коефицијента, него је питање правно-техничких решења за која очекујем да ће бити донета. У сваком случају каснимо, то је чињеница, и зато очекујем да ће Влада Србије врло брзо донети одлуку јер постоји законска обавеза и свако пролонгирање рока, а да није оправдано, може да нанесе штету и подносиоцима захтева и држави“, упозорио је Секулић.
Координатор Мреже за реституцију, Миле Антић, међутим, подсећа да је то већ треће одлагање утврђивања коефицијента што, по његовој оцени, указује на то да је коефицијент готово немогуће утврдити на начин који закон предвиђа, осим да то буде учињено арбитрарно, односно произвољно.
У Мрежи су сумњучави и по питању исплате обвезница поготово у тако дугом времеснком периоду и страхују да би се оне на крају могле свести на безвредни папир. Мрежа за реститувију је зато и затражила од Владе измену закона. Антић за Спутњик објашњава да они предлажу да се власницима да друга имовина, ако не може да буде враћена она одузета.
Мрежа би имовину за имовину, не верују обвезницама
„И у време Слободана Милошевића и са применом закона о реституцији црквене имовине и у примени овог закона, враћено је више од 200.000 хектара пољопривредног земљишта практично кроз супституцију. Нису људи добили оно што им је одузето, јер је то немогуће било вратити, али су добили неку суседну или мало даљу парцелу. Методологија је утврђена, само је за то неопходна воља“, сматра Антић.
Он напомиње да и данас постоје огромни ресурси, огромне површине државне својине која још није пописана у највећој мери и она може да послужи као компензација.
Новчано обештећење би, како каже, требало да буде примењено само код оних власника који то сами траже.
„Потпуно је разумно да постоји не тако мали број људи који ће да пристану на новчано обештећење јер су или стари, или немају наследнике или просто нису способни да се бакћу са проблемима које изискује враћена имовина која захтева одржавање и стављање у функцију“, каже Антић.
Он напомиње да има случајева где су чланови Мреже којима је враћена имовина у центру Београда уз њу добили и неколико стотина хиљада евра дуга за закупнину или струју који су направили ранији закупци.
На питање како гледа на предлог Мреже за реституцију, Секулић каже да је то, практично, неизводљиво.
„Процена имовине која не може да буде враћена у натури износи 13,6 милијарди евра. Погледајте на основу те цифре да ли је могуће радити супституцију. То значи да се у тој вредности новца да одговарајућа имовина. Мислим да то није могуће. Постојеће решење које одређује износ од две милијарде евра увећано за збир припадајућих камата је нешто што је реално и што ће јако тешко бити променити. Ја чак мислим и немогуће. Не због тога што не постоји нечија воља, него једноставно зато што наша економска реалност указује на то“, објашњава директор Агенције за реституцију.
Потпуна реституција - нигде у свету
Он уз то подсећа да је постојећи закон прошао и проверу Венецијанске комисије и утврђено је да је у складу са европским стандардима, а прошао је и проверу нашег Уставног суда.
„Нигде у свету није постојала потпуна реституција зато што економски капацитети и много богатијих земаља него што је Србија то нису могли да поднесу. Зато сам потпуно уверен да ће поступак реституције бити окончан по одредбама постојећег закона“, оцена је Секулића.
Саговорник Спутњика објашњава у којој мери је одмакао цео овај посао:
„Што се тиче натуралне реституције пословних објеката, зграда, кућа, ту се већ не говори о процентима, већ о појединачним случајевима до окончања натуралне реституције. Што се тиче пољопривредног земљишта око 70 одсто земљишта смо већ вратили старим власницима и у наредне две године тај проценат ће сигурно ићи преко 90-95 одсто. То значи да ће натурална реституција у наредне две године бити у завршној фази. Оно што ће бити актуелно, а што је и сада актуелно, то је доношење решења о праву на обештећење када се донесе коефицијент и наравно и сама исплата обештећења“.
По његовој процени, процес израде првостепених решења о обештећењима ће трајати наредне четири године. После тога иду другостепена решења и ванредни правни лекови што је и окончање поступка рестируције.
Како решења буду доношена и постану правоснажна тако ће власницима обештећење бити и исплаћивано, каже Секулић за Спутњик.